Tražilica


Zaharija 11. poglavlje

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje

Ivan Šarić Jeruzalemska Biblija Tomislav Dretar Daničić-Karadžić
Zaharija 11,1Otvori, Libanone, vrata svoja, da ti oganj proždre cedre!
Zaharija 11,2Jauči, čemprese, jer padoše cedri, jer su krasna stabla opustošena! Jaučite, hrastovi bašanskl, jer je srušena najgušća šuma!
Zaharija 11,3Čuj, jauk pastira, jer je opustošena sjajna paša njihova! Čuj, rika lavova, jer je opustošen jordanski krasni guštik!
Zaharija 11,4Ovako veli Gospod, Bog moj: "Pasi ovce koje su određene za klanje,
Zaharija 11,5Koje kolju kupci njihovi, a da ne morali to okajati, - a prodavci njihovi govore: 'Neka je blagoslovljen Gospod, ja se obogatih!' - i pastiri ih njihovi ne žale!
Zaharija 11,6Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod. "Ne, svakoga ću predati u ruke njegova bližnjega i njegova kralja. Oni će potrti zemlju, a ja neću nikoga izbaviti iz luku njihovih.
Zaharija 11,7l tako sam ja pasao ovce, što su bik određene na klanje za trgovce ovaca, i uzeo sam sebi dva pastirska štapa. Jedan sam nazvao 'milost', a drugi 'slogu'. Tako sam pasao ovce,
Zaharija 11,8I uklonio sam ona tri pastira za mjesec dana, jer bili su mi dotužili; i ja sam njima bio mrzak.
Zaharija 11,9Tada sam rekao: "Neću vas dulje više pasti. Što hoće da umre, neka umre, što hoće da zaglavi, neka zaglavi! Što ostane, neka žderu jedna drugu!
Zaharija 11,10Uzeo sam svoj štap milost, i slomio ga, da prelomim savez svoj, što sam ga učinio sa svim narodima.
Zaharija 11,11Kada je bio dokinut u onaj dan, tada spoznaše trgovci ovaca, što su pazili na me, da se je to dogodilo po naputku Gospodnjem.
Zaharija 11,12Tada sam im rekao: "Ako vam je drago, dajte mi plaću; ako li nije, onda pustite! Oni mi platiše trideset šekela kao plaću.
Zaharija 11,13Tada mi reče Gospod: "Baci je u hramsku blagajnu, tu sjajnu plaću, kojom me procijeniše! I uzeo sam tih trideset šekela i bacio I ih u blagajnu u kući Gospodnjoj.
Zaharija 11,14Onda sam slomio drugi štap svoj 'slogu', da tako prelomim savez bratski između Jude i Izraela.
Zaharija 11,15Tada mi reče Gospod: "Uzmi sebi još jedanput opravu bezumna pastira!
Zaharija 11,16Jer evo, ja ću podignuti pastira u zemlji, koji ne mari za ono, što hoće da pogine, koji ne traži što je zalutalo, ne liječi što je skršeno, ne njeguje što je zdravo, jede meso od pretilih i papke im trga!
Zaharija 11,17Teško lošemu pastiru, koji ostavlja ovce! Suha bolest neka dođe na mišicu njegovu i na desno, oko njegovo! Neka usahne mišica njegova, neka se ugasi oko njegovo!"
Zaharija 11,1 Otvori vrata, Libanone, nek` ti oganj sažeže cedrove!
Zaharija 11,2Kukaj, čempresu, jer pade cedar, jer su mogućnici upropašteni! Kukajte, hrastovi bašanski, jer posječena je šuma najgušća.
Zaharija 11,3Čuj jauk pastira, opustošen je sjaj njihov! Čuj riku lavića, opustošen je ponos jordanski!
Zaharija 11,4Ovako mi reče Jahve:
Zaharija 11,5"Pasi ovce klanice! Kupci ih njihovi kolju nekažnjeno, a koji ih prodaju, govore: `Blagoslovljen bio Jahve, obogatio sam se!` i pastiri ih njihovi ne štede.
Zaharija 11,6Ni ja više neću štedjeti žitelja zemlje - riječ je Jahve nad Vojskama - nego: predajem, evo, svakoga u ruke njegova bližnjega i u ruke kralja njegova; i oni će pustošiti zemlju, a ja neću izbavljati iz ruku njihovih.
Zaharija 11,7Stadoh pasti ovce klanice za trgovce ovcama te uzeh dva štapa: jedan nazvah Naklonost, drugi Sveza. Tako sam pasao stado.
Zaharija 11,8I u jednom mjesecu odbacih tri pastira. Ali mi i ovce dojadiše, omrznuh im.
Zaharija 11,9Tad rekoh: "Neću vas više pasti! Koja mora uginuti, nek` ugine! Koja mora nestati, nek` nestane! A koje ostanu, neka jedna drugoj meso prožderu!
Zaharija 11,10Tad uzeh svoj štap Naklonost i slomih ga da raskinem Savez svoj što ga bijah sklopio sa svim narodima.
Zaharija 11,11I on se raskinu onog dana, i trgovci ovcama koji su to gledali doznaše da je to bila riječ Jahvina.
Zaharija 11,12Rekoh im tad: "Ako vam je to dobro, dajte mi plaću; ako nije, nemojte." Oni mi odmjeriše plaću: trideset srebrnika.
Zaharija 11,13A Jahve mi reče: "Baci u riznicu tu lijepu cijenu kojom su me procijenili!" Ja uzeh trideset srebrnika i bacih u riznicu u Domu Jahvinu.
Zaharija 11,14Onda slomih i svoj drugi štap, Svezu - da raskinem bratstvo između Jude i Izraela.
Zaharija 11,15I reče mi Jahve: "Uzmi još opremu bezumna pastira,
Zaharija 11,16jer, evo, podići ću jednoga bezumnog pastira u ovoj zemlji: za izgubljene on se neće brinuti, zalutale neće tražiti, ranjene neće vidati, iscrpljene neće nositi, nego će jesti meso od pretilih i papke im otkidati.
Zaharija 11,17Teško pastiru opakom koji stado ostavlja! Neka mu mač stigne ruku i desno oko! Nek` mu desnica sasvim usahne, oko desno sasvim potamni!
Zaharija 11,1Otvori svoja vrata, Libane, i nek vatra proguta tvoje cedrove.
Zaharija 11,2Ridaj u bolovima, čemprese, jer cedar je pao, jer silni su bili potučeni. Jecajte, hrastovi Bašanski, jer ona je na zemlji, šuma neprohodna.
Zaharija 11,3Slušajte jecanj *pastira, jer njihova je slava uništena. Slušajte riku lavića, jer on je potučen, ponos Jordanov.
Zaharija 11,4Ovako govori GOSPOD, moj Bog: : ” Napasi ove ovčice namijenjene klaonici,
Zaharija 11,5one koje njihovi kupci nekažnjeno kolju; one koje se prodaje govoreći: : Blagoslovljen budi GOSPOD, evo me bogatog! : dok njihovi *pastiri ne ćute za njih nikakve samilosti.
Zaharija 11,6Ne, ja neću imati više milosti za stanovnike zemlje, : proročanstvo GOSPODOVO. : Naime, ja ću izručiti ljude, : svakoga u ruke njegovom susjedu i njegovom kralju. Kraljevi će pustošiti zemlju, : ali ja neću osloboditi ljudi iz njihovih ruku.“
Zaharija 11,7Ja napasah stado koje su trgovci namijenili klaonici. : Ja uzeh dva štapa patirska . : Prvi nazvah "Milost", a drugog "Sloga", : i počeh napasati stado.
Zaharija 11,8Po tome ja istisnuh tri pastira za samo jedan mjesec. : Ja izgubih strpljenje s njima, a one, sa svoje strane, zamoriše se sa mnom.
Zaharija 11,9Tada ja izjavih: ” Ja vas više neću voditi pasti! Ona koja treba umrijeti neka umre! Ona koja treba nestati neka nestane! one koje će preživjeti neka se žderu između sebe! “
Zaharija 11,10Ja zgrabih svoj štap "Milost" : kojem sam bio podvrgnuo sve narode .
Zaharija 11,11On bi dakle ukinut onog dana, a trgovci stadima koji me promatrahu prepoznaše da to bijaše jedna riječ GOSPODOVA.
Zaharija 11,12Tada ja njima objavih: ” Ako vam se dobrim čini, : isplatite mi plaću moju, ako ne, ostavite ju. “ : U stvari, oni isplatiše moju plaću: 30 sikala srebra .
Zaharija 11,13GOSPOD mi reče: ” Baci ga livcu, tu lijepu cijenu kojom ja bijah ocijenjen od njih. “ : Ja uzeh 30 sikala srebra i bacih ga livcu, u Kući GOSPODOVOJ.
Zaharija 11,14Po tome ja slomih moj drugi pastirski štap "Slogu" : za raskinuti bratstvo između Jude i Izraela .
Zaharija 11,15GOSPOD mi reče: ” Pribavi si sada jednu pastirsku opremu, : koji će biti jedan bezumnik.
Zaharija 11,16Naime, ja ću podići jednog pastira u ovoj zemlji: : izgubljena ovca, on se neće zbog nje brinuti; : ona koja se zagubila, on ju neće tražiti; : onu koja se pozlijedila, on ju neće zbrinuti; : onu koja je dobro noseća, i on ju neće poboljšavati. : On će jesti masne životinje i rascjepljivati im papak.“
Zaharija 11,17Nesreće bezvrijednom pastiru koji ostavi stado! Nek mač mu rasiječe ruku i iskopa mu desno oko! Nek mu se ruka osuši, da nek se osuši! Nek se njegovo desno oko ugasi, da nek se ugasi!
Zaharija 11,1Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka proždre kedre tvoje.
Zaharija 11,2Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadoše; ridajte, hrastovi Vasanski, jer se posiječe šuma ograđena.
Zaharija 11,3Stoji jauk pastira, jer se zatr slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustoši ponos Jordanski.
Zaharija 11,4Ovako veli Gospod Bog moj: pasi ovce klanice,
Zaharija 11,5Koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali.
Zaharija 11,6Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego ću evo predati jednoga drugome u ruke i u ruke caru njihovu, i oni će potrti zemlju a ja je neću izbaviti iz ruku njihovijeh.
Zaharija 11,7I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzev dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.
Zaharija 11,8I pogubih tri pastira za mjesec dana, jer se duša moja ljućaše na njih, i duša njihova mržaše na me.
Zaharija 11,9I rekoh: neću vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.
Zaharija 11,10I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavjet svoj koji učinih sa svijem narodima.
Zaharija 11,11I ukide se onoga dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da bješe riječ Gospodnja.
Zaharija 11,12I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika.
Zaharija 11,13I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me precijeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.
Zaharija 11,14Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo između Jude i Izrailja.
Zaharija 11,15I Gospod mi reče: uzmi jošte opravu bezumna pastira.
Zaharija 11,16Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji neće obilaziti one koja gine, neće tražiti nejake, niti će liječiti ranjene, niti će nositi sustale, nego će jesti meso od pretilijeh, i papke će im kidati.
Zaharija 11,17Teško pastiru nikakom, koji ostavlja stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnijem okom; mišica će mu usahnuti i desno će mu oko potamnjeti.

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje