| Jošua 2,1 | Nato posla Jošua, sin Nunov, potajno iz Lugakacije dva čovjeka kao uhode s naputkom: "Idite, ogledajte zemlju, osobito Jeriho!" Oni otidoše i dođoše u kuću jedne bludnice, koja se zvala Rahaba, da tamo prenoće. |
| Jošua 2,2 | I kad se javilo kralju u Jerihu: "Pripazi, noćas dođoše ovamo neki ljudi između sinova Izraelovih da uhode zemlju," |
| Jošua 2,3 | Posla kralj u Jerihu k Rahabi i poruči: "Izvedi van ljude, koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću; jer su došli da uhode svu zemlju!" |
| Jošua 2,4 | Ali žena uze oba Čovjeka i sakri ih. Onda reče: "Istina, ljudi su došli k meni, ali ja nijesam znala, odakle su bili. |
| Jošua 2,5 | Kad se vrata gradska u mrak zatvarala, ljudi otidoše. Ne znam, kamo otidoše ljudi. Idite brzo za njima; jer ih možete još stignuti." |
| Jošua 2,6 | A ona ih je bila izvela na krov i skrila ih pod lanene stabljike, što ih je bila razastrla na krovu. |
| Jošua 2,7 | I ljudi pohitješe za njima, prema Jordanu, do brodova, i vrata se gradska zatvoriše, kad su vani bili ljudi, što su išli za njima. |
| Jošua 2,8 | Još prije nego su bili oni zaspali, uzađe ona k njima na krov, |
| Jošua 2,9 | I reče ljudima: "Znam, da vam je Gospod dao zemlju, strah pred vama nas je spopao, i svi stanovnici zemlje dršću pred vama. |
| Jošua 2,10 | Jer smo čuli, da je Gospod osušio vodu Crvenoga mora pred vama, kad izađoste iz Egipta, i što učiniste od dva kralja amorejska s onu stranu Jordana, od Sihona. Oga, koje pobiste. |
| Jošua 2,11 | Kad smo to čuli, klonu srce naše, i nitko više nema srčanosti pred vama, jer Gospod, Bog vaš, Bog je gore na nebu i dolje na zemlji. |
| Jošua 2,12 | A sada zakunite mi se Gospodom: Kao što ja vama učinih dobro, tako i vi učinite dobro obitelji mojoj i dajte mi znak siguran, |
| Jošua 2,13 | Da ćete ostaviti na životu mojega oca, moju mater, moju braću i sestre i sve njihove i da ćete nas izbaviti od smrti." |
| Jošua 2,14 | Ljudi joj obećaše: "Mi jamčimo za vas svojim životom, ako ne izdate našu stvar. Kad nam Gospod dadne zemlju, učinit ćemo ti ljubav i vjernost." |
| Jošua 2,15 | Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu, jer je naime kuća njezina bila prizidana uz gradski zid, stanovala je ona na gradskom zidu. |
| Jošua 2,16 | Ona im još reče: "Idite u goru, da ne naiđe na vas potjera, i tamo se krijte tri dana, dok se ne vrati potjera; onda možete ići svojim putem." |
| Jošua 2,17 | A ljudi joj rekoše: "Mi ćemo ispuniti tu zakletvu, kojom si nas zaklela. |
| Jošua 2,18 | A ti, kad dođemo u zemlju, priveži ovu crvenu vrpcu na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u kući oca svojega, mater svoju i braću svoju i svu rodbinu svoju! |
| Jošua 2,19 | Tko onda izađe na cestu kroz vrata tvoje kuće, sam je odgovoran za život svoj, a mi nijesmo krivi. Ali tko bude s tobom u kući, za život njegov mi smo odgovorni, ako ga se tko rukom dotakne. |
| Jošua 2,20 | Ali ako ti izdaš našu stvar, tada smo prosti od zakletve, kojom si nas zaklela." |
| Jošua 2,21 | A ona odgovori: "Kako rekoste, tako neka bude!": "Tada ih pusti van, i oni se udaljiše. A ona priveza crvenu vrpcu za prozor. |
| Jošua 2,22 | Oni dakle zaputiše i stigoše u goru, gdje ostaše tri dara, dok se ne vrati potjera. Tražila ih je potjera po svim putovima, ali ih ne nađe. |
| Jošua 2,23 | Tako zaputiše kući ona dva čovjeka, siđoše s gore, prijeđoše i dođoše k Jošui, sinu Nunovu. Pripovjediše mu sve, što im se dogodilo. |
| Jošua 2,24 | I rekoše Jošui: "Gospod je svu zemlju dao u ruke naše, jer svi stanovnici uplašili su se od nas," |
|
| Jošua 2,1 | Jošua, sin Nunov, posla potajno iz Šitima dvojicu uhoda s nalogom: "Idite, izvidite područje, osobito Jerihon." Oni odu i stignu u kuću bludnice koja se zvala Rahaba i ondje prenoće. |
| Jošua 2,2 | To bude javljeno kralju jerihonskom: "Evo, stigoše noćas ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da izvide zemlju. |
| Jošua 2,3 | Tada kralj jerihonski poruči Rahabi: "Izvedi ljude koji su došli k tebi, koji su ušli u tvoj dom, jer su došli uhoditi svu zemlju. |
| Jošua 2,4 | Ali žena uze ona dva čovjeka, sakri ih i reče: "Istina, ti su ljudi došli k meni, ali ja nisam znala odakle su. |
| Jošua 2,5 | Kada se u sumrak zatvarahu gradska vrata, oni odoše i ja ne znam kamo su krenuli. Požurite za njima jer ih još možete stići. |
| Jošua 2,6 | A ona ih bijaše izvela na krov i sakrila pod netrveni lan što ga je ondje razastrla. |
| Jošua 2,7 | I požure se ljudi u potjeru za njima, prema Jordanu, sve do prijelaza preko rijeke; a kad je potjera izišla, zatvore se za njima gradska vrata. |
| Jošua 2,8 | Dok još oni gore ne bijahu zaspali, popne se Rahaba k njima na krov |
| Jošua 2,9 | i reče im: "Znam da vam je Jahve dao ovu zemlju, jer nas je sve uhvatio strah od vas i prezaju od vas svi žitelji ovoga kraja. |
| Jošua 2,10 | Jer čusmo kako je Jahve isušio vodu Crvenoga mora pred vama kada ste izašli iz Egipta, i ono što ste učinili dvojici kraljeva amorejskih s druge strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje pogubiste. |
| Jošua 2,11 | Kad smo čuli sve to, zastalo nam srce i nitko da smogne snage da vam se suprotstavi jer Jahve, Bog vaš - on je Bog gore na nebesima i dolje na zemlji. |
| Jošua 2,12 | Zakunite mi se, dakle, Jahvom da ćete i vi učiniti milost domu oca moga, kao što i ja učinih milost vama, i dajte mi pouzdan znak |
| Jošua 2,13 | da ćete ostaviti na životu moga oca i moju majku, braću moju i sestre moje i sve njihovo i da ćete nas izbaviti od smrti. |
| Jošua 2,14 | Odgovoriše joj ljudi: "Životom svojim jamčimo za vas, samo ako nas ne izdate. Kad nam Jahve dade zemlju, iskazat ćemo ti milost i vjernost. |
| Jošua 2,15 | Rahaba ih zatim spusti po konopu kroz prozor jer joj je kuća bila uz bedem i ona je do bedema stanovala. |
| Jošua 2,16 | Još im reče: "Pođite prema gori da vas potjera ne nađe i krijte se ondje tri dana dok se progonitelji ne vrate, a onda idite svojim putem. |
| Jošua 2,17 | Ljudi joj odgovore: "Evo, ovako ćemo ti ispuniti zakletvu kojom si nas zaklela: |
| Jošua 2,18 | kad uđemo u zemlju, posluži se ovim znakom: priveži ovu crvenu vrpcu za prozor kroz koji nas spuštaš i sakupi kod sebe, u kući, svoga oca, i svoju majku, i svoju braću, i svu svoju rodbinu. |
| Jošua 2,19 | Tko god od vas stupi van preko praga tvoje kuće, krv njegova na glavu njegovu: nije krivnja na nama - sam je krivac svojoj smrti; a tko ostane s tobom u kući, krv njegova neka padne na glave naše - mi ćemo biti krivci ako ga se tko rukom dotakne. |
| Jošua 2,20 | Ako pak izdaš ovu našu stvar, slobodni smo od zakletve kojom si nas zaklela. |
| Jošua 2,21 | A ona odgovori: "Neka bude kako rekoste!" Tada ih pusti i oni odoše, a ona zaveza na prozor crvenu vrpcu. |
| Jošua 2,22 | Oni odoše i dođoše u goru i ondje ostadoše tri dana dok se ne vrati potjera; tražila ih je potjera na svim putovima, ali ih nije nigdje našla. |
| Jošua 2,23 | Tada se vrate i one dvije uhode: siđu s gore, prijeđu preko rijeke i dođu k Jošui, sinu Nunovu, te ga izvijeste o svemu što im se dogodilo. |
| Jošua 2,24 | I rekoše Jošui: "Jahve nam je svu tu krajinu predao u ruke; sve je njezine stanovnike uhvatio strah pred nama. |
|
| Jošua 2,1 | Iz Sitima, Jošua, sin Nunov, posla dvojicu ljudi za uhoditi potajice: ”Idite vidjeti, reče im on, zemlju Jerihon . “ Oni otiđoše onamo, uđoše u kuću prostitutke zvane Rahab i tu zanoćiše. |
| Jošua 2,2 | Bi rečeno kralju jerihonskom: ” Eno ove noći ušli si ljudi, sinovi Izraelovi, da bi istražili zemlju. “ |
| Jošua 2,3 | Tad kralj jerihonski posla reći Rahabi: ” Izvedi ljude koji su došli k tebi - koji su ušli u tvoju kuću - jer to je za istražiti zemlju što su oni došli. “ |
| Jošua 2,4 | Ali, žena odvede dvojicu ljudi i stavi ih u skrovište. Potom ona reče: ” Da, ta dva čovjeka su došla k meni, ali ja nisam znala odakle oni bijahu. |
| Jošua 2,5 | Kako se u noći vrata grada zatvaraju, ljudi su izišli. Ja ne znam kamo su otišli ti ljudi. pođite brzo za njima, uhvatit će te ih. “ |
| Jošua 2,6 | No, ona je njih popela na terasu i skrila u stabljikama lana koje je ona složila na terasi. |
| Jošua 2,7 | Ljudi su ih slijedili u smjeru Jordana, prema gazovima, a vrata bijahu zatvorena čim su gonitelji bili izišli. |
| Jošua 2,8 | Glede njih, oni još ne bijahu legli kad se ona pope k njima na terasu |
| Jošua 2,9 | i ona kaza tim ljudima: ” Ja znam da je GOSPOD vama dao zemlju, da se straha oborila na naši da svi žitelji zemlje drhte pred vama, |
| Jošua 2,10 | jer mi smo čuli govoriti da je GOSPOD sasušio pred vama vode *Mora trstikova pri vašem izlasku iz Egipta i ono što ste vi učinili dvojici kraljeva *amoritskih, s onestrane Jordana, Sihonu i Ogu, koje ste posvetili zabrani . |
| Jošua 2,11 | Mi smo to čuli i naša se smionost istopila; svakom je stao dah pred vama, jer GOSPOD Bog vaš, je Bog gore u nebesima i ovdje dolje na zemlji. |
| Jošua 2,12 | A sada, prisegnite mi dakle po GOSPODU, pošto sam ja časno postupila prema vama, da će te vi postupiti, i vi također, časno prema obitelji mojoj. Dajte mi neki znak |
| Jošua 2,13 | da će te vi ostaviti živjeti mog oca, moju majku, moju braću, moje sestre, sve koji su njihovi i da će te našoteti smrti.“ |
| Jošua 2,14 | Ljudi joj rekoše: ”Osim ako vi ne razglasite naše pothvate, naš život odgovarat će za vaš. Kad GOSPOD nam bude dao zemlju, tad ćemo mi dobrohotno i časno postupiti prema tebi. “ |
| Jošua 2,15 | Potom ih ona užpomoć jednog konopa spusti krozprozor, jer kuća bijaše na zidu jednog bedema; na stanovaše na bedemu. |
| Jošua 2,16 | On im reče: ”Idite prema planiti izstraha da vaši progonitelji ne naiđu na vas; vi se skrivajte tijekom tri dana sve do povratka onih koji vašprogone; poslije toga vi možete nastaviti otići putem. “ |
| Jošua 2,17 | Ti joj ljudi rekoše: ” Evo kako ćemo mi ispuniti zavjet kojim si našprisegla: |
| Jošua 2,18 | kad budemo ušli u zemlju, ti ćeš prikvačiti jednu skerletnu uzicu na prozor kroz koji si nas spustila; ti ćeš prikupiti kod sebe u kući svojeg oca, svoju majku, svoju braću i svu tvoju obitelj. |
| Jošua 2,19 | Ako samo jedno od vas prijeđe vrata tvoje kuće, njegova krv past će na njegovu glavu, a mi ćemo biti odriješeni, ali tko bude s tobom u tvojoj kući, njegova krv past će na naše glave ako se podigne ruka na njega. |
| Jošua 2,20 | Ali, ako ti raširiš vijesti o našem pothvatu, tada mi ćemo biti odriješeni zavjeta kojim si nas prisegla. “ |
| Jošua 2,21 | Ona reče: ” Nek bude prema vašim riješima! “ Potom ih ona otpusti i oni odoše. Tad ona zakači skerletnu uzicu na prozor. |
| Jošua 2,22 | Oni odoše i uputiše se prema planini gdje ostadoše tri dana sve do povratka onih koji su ih progonili. A, oni koji su ih progonili tražili su ih uzduž ceste i nisu ih našli. |
| Jošua 2,23 | Tad ta dva čovjeka siđoše izplanine; oni prođoše i dođoše do Jošue, sina Nunova, i sve mu izvijestiše što bijahu našli. |
| Jošua 2,24 | Oni rekoše Jošui: ”Uistinu GOSPOD je izručio zemlju u tvoje ruke i čak svi njeni stanovnici drhte pred nama.“ |
|
| Isus Navin 2,1 | A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dvije uhode rekavši im: idite, vidite zemlju i Jerihon. I oni otidoše, i dođoše u kuću jednoj kurvi, kojoj ime bješe Rava, i počinuše ondje. |
| Isus Navin 2,2 | Ali bi javljeno caru Jerihonskom i kazano: evo, ljudi dođoše ovamo noćas između sinova Izrailjevih da uhode zemlju. |
| Isus Navin 2,3 | I posla car Jerihonski k Ravi i poruči: izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću, jer su došli da uhode svu zemlju. |
| Isus Navin 2,4 | Ali žena uzevši ona dva čovjeka sakri ih; pa reče: jest istina da su ljudi došli k meni, ali ja ne znah odakle bijahu; |
| Isus Navin 2,5 | I kad se vrata zatvorahu u sumrak, ljudi izidoše; ne znam kuda otidoše; idite brzo za njima; stignućete ih. |
| Isus Navin 2,6 | A ona ih bješe izvela na krov, i skrila ih pod lan netrven, koji bijaše razastrla po krovu. |
| Isus Navin 2,7 | I ljudi pođoše za njima u potjeru put Jordana do broda; i vrata se zatvoriše kad izide potjera za njima. |
| Isus Navin 2,8 | Oni pak još ne bjehu pospali, a ona dođe k njima na krov, |
| Isus Navin 2,9 | I reče im: znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji žive u ovoj zemlji. |
| Isus Navin 2,10 | Jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno More kad izidoste iz Misira, i šta ste učinili od dva cara Amorejska koji bijahu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. |
| Isus Navin 2,11 | I kad to čusmo, rastopi se srce naše, i ni u kome već nema junaštva od straha vašega; jer je Gospod, Bog vaš, Bog gore na nebu i dolje na zemlji. |
| Isus Navin 2,12 | Nego sada zakunite mi se Gospodom da ćete učiniti milost domu oca mojega kao što ja vama učinih milost, i dajte mi znak istinit, |
| Isus Navin 2,13 | Da ćete sačuvati život mojemu ocu i mojoj materi i mojoj braći i mojim sestrama i svjema njihovijem, i da ćete izbaviti duše naše od smrti. |
| Isus Navin 2,14 | A ljudi joj odgovoriše: mi ćemo izginuti za vas, ako ne izdate ove naše stvari; i kad nam Gospod da ovu zemlju, učinićemo ti milost i vjeru. |
| Isus Navin 2,15 | Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuća njezina bješe na zidu gradskom, i ona na zidu nastavaše. |
| Isus Navin 2,16 | I reče im: idite u goru da ne naiđe na vas potjera, i ondje se krijte tri dana dokle se ne vrati potjera, pa onda idite svojim putem. |
| Isus Navin 2,17 | A ljudi joj rekoše: bićemo prosti od ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela; |
| Isus Navin 2,18 | Evo, kad dođemo u zemlju, veži ovu vrvcu od skerleta na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u tu kuću oca svojega i mater i braću i sav dom oca svojega. |
| Isus Navin 2,19 | I ko bi god izašao iz tvoje kuće, krv njegova neka bude na njegovu glavu, a mi da nijesmo krivi; a ko god bude s tobom u kući, krv njegova neka dođe na naše glave, ako ga se ko rukom dotakne. |
| Isus Navin 2,20 | Ali ako izdaš ovu stvar našu, tada ćemo biti prosti od tvoje zakletve, kojom si nas zaklela. |
| Isus Navin 2,21 | A ona odgovori: kako rekoste tako neka bude. Tada ih pusti, i otidoše; i ona veza vrvcu od skerleta na prozor. |
| Isus Navin 2,22 | A oni otišavši dođoše u goru, i ostaše ondje tri dana dokle se ne vrati potjera; jer ih potjera tražaše po svijem putovima, ali ih ne nađe. |
| Isus Navin 2,23 | I vratiše se ona dva čovjeka, i sišavši s gore prebrodiše i dođoše k Isusu sinu Navinu, i pripovjediše mu sve što im se dogodilo. |
| Isus Navin 2,24 | I rekoše Isusu: zaista dao nam je Gospod u ruke svu tu zemlju, i svi stanovnici one zemlje uplašili su se od nas. |
|
