| Izaija 6,1 | Godine smrti kralja Oziasa, ja vidjeh Gospoda sjedjeti na jednom vrlo uzvišenom prijestolju. Njegov skut ispunjavaše Templ . |
| Izaija 6,2 | Serafini se držaše iznad njega. Svaki od njih imaše šest krila: dva za pokriti sebi lice, dva za pokriti sebi noge i dva za letjeti. |
| Izaija 6,3 | Oni kričaše jedni drugima: : *” Svet, svet, svet, GOSPOD, svemogući, njegova slava ispuni svu zemlju!“ |
| Izaija 6,4 | Stožeri vrata počeše se tresti na glas onoga koji kričaše, a Templ se ispunjavaše dimom. |
| Izaija 6,5 | Ja tad rekoh: ” Nesreća moja! Ja sam izgubljen, jer ja sam čovjek : *nečistih usana, ja stanujem u sred jednog puka nečistih usana, a moje su oči vidjele kralja, GOSPODA, svemogućeg. “ |
| Izaija 6,6 | Jedan od serafina doletje prema meni, držeći u svojoj ruci jednu žeravicu koju bijaše uzeo štipaljkom na oltaru. |
| Izaija 6,7 | On mi njome dodirnu usta i reče: ” Od sada kad je ovo dodirnulo tvoje usne, tvoja je grješka odstranjena, tvoj grijeh izbrisan. “ |
| Izaija 6,8 | Ja začuh tada glas GOSPODOV koji govoriše: ” Koga ću ja poslati? Tko će dakle ići za nas?“ A ja rekoh: ” Evo mene, pošalji mene! “ |
| Izaija 6,9 | On reče: ” Idi, ti ćeš reći tom puku: Slušajte dobro, ali bez razumijevanja, gledajte dobro, ali bez razaznavanja. |
| Izaija 6,10 | Ukruti *srce tom puku, začepi njegove uši, zalijepi njegove oči! Nek svojim očima ne vidi, niti nek ne čuje svojim ušima! Da njegovo srce ne razumije! Da ne može se obratiti i biti iscijeljen! “ |
| Izaija 6,11 | Ja tada rekoh: ” Sve do kada, Gospode?“ On reče : ” Sve dok ti gradovi ne budu opustošeni, bez stanovnika, kuće bez ikoga, zemlja opustošena i razorena . “ |
| Izaija 6,12 | GOSPOD će poslati ljude u daljinu i bit će puno napuštene zemlje u unutrašnjosti države. |
| Izaija 6,13 | A i ako opstaje još jedna desetina, u njeno vrijeme i ona bit će stavljena u vatru, kao oboreni hrast i smrdljika, od čega ostaje samo loza sjeme. |
