| Job 17,1 | Moj se dah izluđuje, moji se dani gase, moj je grob! |
| Job 17,2 | Nisam li okružen bezočnicima? Njihove drskosti opsjedaju moje |
| Job 17,3 | Zauzmi se dakle, budi moj jamac kod Tko bi privolio pljesnuti u moju : ruku ? |
| Job 17,4 | Uistinu, ti si zatvorio njihovo *srce razumu, također, ti nećeš podnijeti da oni |
| Job 17,5 | Takav pozove svoje prijatelje u |
| Job 17,6 | Načinili su od mene narodnu basnu. Ja ću biti opće mjesto straha . |
| Job 17,7 | Moje se oko ugasilo od jada i svi su moji udovi samo sjena. |
| Job 17,8 | Pravični ljudi će time biti iznenađeni, i čovjek pošten ražestit će se protiv licemjera. |
| Job 17,9 | Ali, neka pravednik ustraje u svojem i nek čovjek *čistih ruku udvostruči |
| Job 17,10 | Što se tiče vas, vratite se, dođite dakle! među vama ja neću naći ni jednog mudraca. |
| Job 17,11 | Moji su dani prošli, ono što sam zasnovao raskidano je, naknada mojoj želji. |
| Job 17,12 | Oni bi voljeli da noć bude dan, oni govore da je svjetlost blizu, kad padne tmina. |
| Job 17,13 | Čemu se ja imam nadati? Pakao je moje boravište. Tminama sam podstavio svoj ležaj. |
| Job 17,14 | Kosturnici ja sam jadikovao: ` Ti si otac moj! ` Gamadima: ` O majko moja, o sestro |
| Job 17,15 | Kamo je dakle otišlo moje ufanje? Moja nada, tko ju nazire? |
| Job 17,16 | Na izmaku dna u paklu ona će potamnjeti, kad se zajedno rasprostremo po prašini. |
