| Job 30,1 | A sada, ja sam izrugan od kojima se ja ne bih udostojio očeve staviti među pse svojeg stada. |
| Job 30,2 | Što bih ja učinio s naporima ruku Sva njihova krjepost bijaše propala. |
| Job 30,3 | Sasušeni bijedom i glađu, oni glođu stepu, turobnu i ogromnu pustinju. |
| Job 30,4 | Oni skupljaju divlju lobodu po šikarama, oni za kruh imaju žutikovinu. |
| Job 30,5 | Protjerani iz društva ljudskog koji ih hajkaju kao lopove, |
| Job 30,6 | oni stanuju po rubovima provalija, u jazbinama u zemlji i u spiljama. |
| Job 30,7 | Oni riču po žbunju i skupljaju pod trnjem. |
| Job 30,8 | sinovi besramlja, sinovi čovjeka bez imena, protjerani iz zavičaja udarcima batine. |
| Job 30,9 | A sada ja služim njihovoj pjesmi, evo me postalim njihovom basnom. |
| Job 30,10 | Oni me imaju za užas, i udaljuju se. Ne sustežući se pljuju mi u lice. |
| Job 30,11 | Pošto je Bog odapeo moj luk i porazio me, oni gube svako ustručavanje u |
| Job 30,12 | Oni mi vrve s desna, daju mi lizati nogu, oni si utiru jedan prilaz sve do mene za uništiti me. |
| Job 30,13 | Oni mi presijecaju uzmak, i užurbavaju se oko mog rušenja, a ni pomoć ne trebaju. |
| Job 30,14 | Oni pritječu kroz brešu, oni se tiskaju pod ruševinama. |
| Job 30,15 | Užas juriša protiv mene. U udaru vjetra, on progoni moje Moje blagostanje je nestalo kao |
| Job 30,16 | A sada život istječe iz mene, dani muke mene stežu. |
| Job 30,17 | Noć probija moje kosti i raščetvoruje me; ni moji živci nemaju predaha. |
| Job 30,18 | Pod njegovom silovitošću, moja se odjeća otrcala, kao ovratnik moje tunike on me stišće. |
| Job 30,19 | On me baca u blato. Evo me postalog prašinom i pepelom. |
| Job 30,20 | Ja urlam prema tebi, a ti mi ne odgovaraš. Ja se nalazim pred tobom, i tvoj me pogled probija. |
| Job 30,21 | Ti si se pretvorio u krvnika mog, i svojom me pesnicom mučiš. |
| Job 30,22 | Odnosiš me na konjima vjetra i obaraš me pod olujom. |
| Job 30,23 | Ja znam ovo: ti me odnosiš smrti, na sastanak svih živih. |
| Job 30,24 | Ali, ništa ne vrijedi zazivati kad on ispruži ruku svoju, čak i da njegovi bičevi njima čupaju krike. |
| Job 30,25 | Ipak, nisam li ja nikako plakao s onima koji imaju mučan život? Moje srce nije li se stezalo pri pogledu na siromaha? |
| Job 30,26 | I kad se ja nadah sreći, to je nesreća bila koja je nadolazila. Ja se nadah svjetlosti® sjena je došla. |
| Job 30,27 | Moja utroba ne prestaje vreti, dani muke su došli k meni. |
| Job 30,28 | Ja hodam preplanuo, ali ne suncem. U punom jeku sabora, ja ustajem i |
| Job 30,29 | Ja sam ušao u red šakala i u pobratimstvo sovuljaga . |
| Job 30,30 | Moja koža tamni i pada koje kosti gore i suše se. |
| Job 30,31 | Moja se harfa usklađuje sa žalopojkom, a moja frula s glasom |
