Tražilica


Poslušajte audio snimku ovog poglavlja:

2. Samuelova 13. poglavlje

2. Samuelova 13. poglavlje

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje

Ivan Šarić Jeruzalemska Biblija Tomislav Dretar Daničić-Karadžić
2. Samuelova 13,1Potom se dogodi ovo: "Absalom, sin Davidov, imao je lijepu sestru po imenu Tamaru. Amnon, sin Davidov, zamilova je.
2. Samuelova 13,2Toliko je tugovao Amnon, da se je razbolio radi svoje sestre Tamare. Kako je ona bila djevojka, to se je Amnonu činilo nemoguće, da se s njom može ikako družiti.
2. Samuelova 13,3A imao je Amnon prijatelja po imenu Jonadaba, sina Šimea, brata Davidova. Jonadab je bio vrlo domišljat čovjek.
2. Samuelova 13,4On ga upita: "Zašto izgledaš svako jutro tako jadno, kraljev sine? Nećeš li mi to povjeriti?" Amnon mu odgovori: "Ljubim Tamaru, sestru svojega brata Absaloma."
2. Samuelova 13,5Jonadab mu svjetova: "Lezi u postelju svoju i učini se bolestan! Kad onda dođe tvoj otac da te posjeti, zamoli ga: "Daj ipak, neka dođe moja sestra Tamara i neka mi dadne što jesti! Kad bi ona pred mojim očima zgotovila jelo, da ja to mognem vidjeti, uzeo bih rado jelo iz rulje njezine."
2. Samuelova 13,6I Amnon leže u postelju svoju i učini se bolestan. Kad dođe kralj da ga posjeti, zamoli Amnon kralja: "Daj ipak, neka dođe moja sestra Tamara i pred mojim očima neka ispeče koji kolač, da ih mognem jesti iz ruke njezine!"
2. Samuelova 13,7David posla k Tamari kući i poruči: "Dođi u stan svojega brata Amnona i zgotovi mu jelo!"
2. Samuelova 13,8Tamara otide u stan svojega brata Amnona. Dok je on ležao u postelji, uze ona brašna, zamijesi ga, zgotovi ga pred očima njegovim i ispeče kolače,
2. Samuelova 13,9Tada uze tavicu i istrese ih preda njega. Ali Amnon ne htjede da jede, nego zapovjedi: "Pustite sve van!" Kad su se bili svi udaljili od njega,
2. Samuelova 13,10Reče Amnon Tamari "Donesi to jelo u sobu, da jedem iz tvoje ruke!" Tamara uze kolače, što ih je bila zgotovila, i donese ih svojemu bratu Amnonu u sobu.
2. Samuelova 13,11A kad mu pruži jelo, on je uhvati i reče joj: "Hodi, lezi uza me, draga sestro!"
2. Samuelova 13,12Ona mu odgovori: "Ali ne, brate moj, ne obeščašćuj me, jer tako što ne smije se činiti u Izraelu. Ne čini takve opačine!
2. Samuelova 13,13Kamo bih ja sa sramotom svojom? Ti bi bio u Izraelu kao nepošten čovjek. Ali ipak govori jedanput s kraljem! On me neće tebi odreći."
2. Samuelova 13,14Ali je on ne htjede poslušati, nego je svlada i silova je.
2. Samuelova 13,15Potom omrze na nju Amnon veoma, te mržnja, koju je osjećao prema njoj, bila je veća od ljubavi, koju je prije imao prema njoj. I viknu joj Amnon: "Ustani i odlazi!"
2. Samuelova 13,16Ona mu odgovori: "To je veće zlo, koje mi sada činiš, kad me tjeraš, negoli što si mi prije učinio." Ali je on ne htjede poslušati,
2. Samuelova 13,17Nego viknu momka, koji ga služio, i zapovjedi mu: "Bacite mi ovu van i zaključaj vrata za njom!"
2. Samuelova 13,18Ona je imala na sebi haljinu s rukavima; jer tako su se od davnine odijevale kraljevske kćeri, dok su bile neudane. Sluga je izvede van i zaključa za njom vrata.
2. Samuelova 13,19A Tamara se posu pepelom po glavi, razdrije haljinu s rukavima, što ju je imala na sebi, metnu ruku na glavu i otide odatle jaučući.
2. Samuelova 13,20Njezin brat Absalom reče joj: Je li tvoj brat Amnon bio kod tebe? Onda, draga sestro, budi tiha! On ti je brat. Ne uzimaj to k srcu!" I tako osta Tamara neudana u kući svojega brata Absaloma.
2. Samuelova 13,21Kad kralj David doznade sav taj slučaj razgnjevi se vrlo.
2. Samuelova 13,22A Absalom nije više progovorio s Amnonom nijedne riječi, ni u zlu ni u dobru; jer je Absalom zamrzio na Amnona, što mu je bio obeščastio sestru Tamaru.
2. Samuelova 13,23Poslije dvije godine, kad je Absalom imao striženje ovaca u Baal-Hasoru, koji leži kod Efraima, pozva Absalom sve sinove kraljeve.
2. Samuelova 13,24I kralju ode Absalom i reče: "Evo, sluga tvoj ima striženje ovaca. A kralj će i ljudi njegovi poći sa slugom svojim."
2. Samuelova 13,25Kralj reče Absalomu: "Nemoj, sine moj, ne smijemo svi skupa doći. Inače bit ćemo ti na teret," Premda je navaljivao na njega, ne htjede poći, nego ga otpusti.
2. Samuelova 13,26Absalom zamoli: "Kad ti eto nećeš, a ono neka, molim, ide s nama barem moj brat Amnon!" Kralj ga upita: Zašto da on ide s tobom?"
2. Samuelova 13,27Ali kad Absalom navali na njega, posla on Amnona i sve sinove kraljevske s njim.
2. Samuelova 13,28I Absalom zapovjedi slugama svojim: "Pazite! Kad se srce Amnonu razveseli od vina i ja vam viknem: "Posijecite Amnona!, tada ga ubijte! Ne bojte se! Ja sam, koji vam je to zapovjedio. Budite srčani i pokažite se kao hrabri momci!"
2. Samuelova 13,29Sluge Absalomove učiniše s Amnonom tako, kako im je bio zapovjedio Absalom. Tada skočiše svi sinovi kraljevski, pojahaše svaki svoju mazgu i pobjegoše.
2. Samuelova 13,30Bili su još na putu, kad je već bio dopro glas do Davida, da je Absalom pobio sve sinove kraljevske, da nije ostao od njih ni jedan na životu.
2. Samuelova 13,31Kralj skoči, razdrije haljine svoje i baci se na zemlju. I sve sluge njegove stajale su oko njega s razdrtim haljinama.
2. Samuelova 13,32A Jonadab, sin Šimea, brata Davidova, uze riječ i reče: "Gospodar moj neka ne kaže, da su pobili sve mlade sinove kraljeve! Samo je Amnon mrtav, jer je zlo leglo na lice Absalomovo od onoga dana, kad je Amnon bio obeščastio svoju sestru Tamaru.
2. Samuelova 13,33Neka dakle moj gospodar i kralj ne uzima to k srcu i neka ne govori, da su svi sinovi kraljevi mrtvi. Samo je Amnon poginuo.
2. Samuelova 13,34A Absalom je pobjegao." Kad momak na straži podiže oči, ugleda mnoge ljude na putu u Horonaim gdje silaze niz brijeg.
2. Samuelova 13,35Jonadab reče kralju: "Vidiš li? Sinovi kraljevi dolaze. Kako je rekao sluga tvoj, tako je."
2. Samuelova 13,36Jedva je izgovorio, pojaviše se sinovi kraljevi i udariše u glasan plač. I kralj i sve sluge njegove stadoše glasno i jako plakati.
2. Samuelova 13,37A Absalom je bio pobjegao i otišao k Talmaju, sinu Amihudovu, kralju gešurskom. David je tugovao za sinom svojim cijelo vrijeme.
2. Samuelova 13,38Pošto je Absalom bio utekao i u Gešur došao, ostade ondje tri godine.
2. Samuelova 13,39Kralj David prestade jediti se zbog Absaloma; jer se je bio pomirio s tim, da je umro Amnon.
2. Samuelova 13,1 A potom se dogodi ovo: Davidov sin Abšalom imao je lijepu sestru po imenu Tamaru i u nju se zaljubio Davidov sin Amnon.
2. Samuelova 13,2Amnon se toliko mučio da se gotovo razbolio radi svoje sestre Tamare: jer ona bijaše djevica, pa Amnon nije vidio mogućnosti da joj učini bilo što.
2. Samuelova 13,3Ali imaše Amnon prijatelja po imenu Jonadaba, sina Davidova brata Šimeja; a Jonadab bijaše vrlo domišljat.
2. Samuelova 13,4I upita on Amnona: "Odakle to, kraljev sine, da si svako jutro mlitav? Ne bi li mi kazao?" A Amnon mu odgovori: "Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga brata Abšaloma.
2. Samuelova 13,5A Jonadab mu reče: "Lezi u postelju i pričini se bolestan, pa kad dođe tvoj otac da te pohodi, ti mu reci: `Dopusti da dođe moja sestra Tamara da mi dade jesti; ako ona pred mojim očima zgotovi jelo da to vidim, onda ću iz njezine ruke jesti.`
2. Samuelova 13,6Amnon, dakle, leže i pričini se bolestan. Kad je došao kralj da ga pohodi, reče Amnon kralju: "Dopusti da dođe moja sestra Tamara da pred mojim očima zgotovi koji kolač i ja ću se okrijepiti iz njezine ruke.
2. Samuelova 13,7Tada David poruči Tamari u palaču: "Idi u kuću svoga brata Amnona i priredi mu jelo!
2. Samuelova 13,8Tamara ode u kuću svoga brata Amnona. A on ležaše. Uze ona brašna, umijesi ga, načini kolače pred njegovim očima te ih ispeče.
2. Samuelova 13,9Potom uze tavu i istrese je preda nj, ali Amnon ne htjede jesti nego reče: "Otpremite sve odavde!" I svi iziđoše od njega.
2. Samuelova 13,10Tada Amnon reče Tamari: "Donesi mi jelo u spavaonicu da se okrijepim iz tvoje ruke!" I Tamara uze kolače koje bijaše zgotovila i donese ih svome bratu Amnonu u spavaonicu.
2. Samuelova 13,11A kad mu je pružila da jede, on je uhvati rukom i reče joj: "Dođi, sestro moja, lezi sa mnom!
2. Samuelova 13,12A ona mu reče: "Nemoj, brate moj! Ne sramoti me jer se tako ne radi u Izraelu. Ne čini takve sramote!
2. Samuelova 13,13Kuda bih ja sa svojom sramotom? A i ti bi bio kao bestidnik u Izraelu! Nego govori s kraljem: on me neće uskratiti tebi!
2. Samuelova 13,14Ali je on ne htjede poslušati, nego je svlada i leže s njom.
2. Samuelova 13,15Nato je odmah zamrzi silnom mržnjom te je mržnja kojom ju je zamrzio bila veća od ljubavi kojom ju je prije ljubio. I reče joj Amnon: "Ustani! Odlazi!
2. Samuelova 13,16A ona mu odvrati: "Ne, brate moj! Ako me sad otjeraš, bit će to veće zlo od onoga koje si mi učinio!" Ali je on ne htjede slušati,
2. Samuelova 13,17nego dozva momka koji ga je služio i zapovjedi mu: "Otjeraj ovu od mene, izbaci je i zaključaj vrata za njom!
2. Samuelova 13,18(A ona je imala na sebi haljinu s dugim rukavima, jer su se nekoć u takve haljine oblačile kraljeve kćeri dok su bile djevojke.) Sluga je izvede van i zaključa vrata za njom.
2. Samuelova 13,19Tada Tamara uze prašine i posu se njom po glavi, razdrije haljinu s dugim rukavima koju je imala na sebi, stavi ruku na glavu i ode vičući glasno dok je išla.
2. Samuelova 13,20A njezin je brat Abšalom upita: "Je li možda tvoj brat Amnon bio s tobom? Ali sada, sestro moja, šuti: brat ti je! Ne uzimaj to k srcu!" Tako je Tamara ostala osamljena u kući svoga brata Abšaloma.
2. Samuelova 13,21Kad je kralj David čuo sve što se dogodilo, vrlo se razgnjevi, ali ne htjede žalostiti svoga sina Amnona, koga je ljubio jer mu bijaše prvorođenac.
2. Samuelova 13,22A Abšalom ne reče Amnonu ni riječi, ni zle ni dobre, jer je Abšalom zamrzio Amnona što mu osramoti sestru Tamaru.
2. Samuelova 13,23A poslije dvije godine imao je Abšalom striženje ovaca u Baal Hasoru kod Efrajima; i Abšalom pozva svu kraljevu obitelj.
2. Samuelova 13,24Abšalom dođe kralju i reče mu: "Evo, tvoj sluga ima striženje ovaca, pa neka se kralj i njegovi dvorani udostoje doći svome sluzi.
2. Samuelova 13,25Ali kralj odgovori Abšalomu: "Ne, sine, nećemo doći svi, da ti ne budemo na teret." Abšalom ustraja, ali kralj ne htjede ići, nego ga blagoslovi i otpusti.
2. Samuelova 13,26Ali Abšalom nastavi: "Ako ti nećeš, dopusti da bar moj brat Amnon pođe s nama." A kralj ga upita: "Zašto da ide s tobom?
2. Samuelova 13,27Ali je Abšalom i dalje navaljivao te David naposljetku pusti s njim Amnona i sve kraljeve sinove. Abšalom priredi kraljevsku gozbu
2. Samuelova 13,28i zapovjedi svojim slugama ovako: "Pazite! Kad se Amnonu razveseli srce od vina i ja vam viknem: `Ubijte Amnona!` tada ga pogubite! Ne bojte se, jer vam tako zapovijedam! Ohrabrite se i pokažite se junaci!
2. Samuelova 13,29I Abšalomove sluge učiniše s Amnonom kako im zapovjedi Abšalom. Tada skočiše svi kraljevi sinovi, pojahaše svaki svoju mazgu i pobjegoše.
2. Samuelova 13,30Dok su oni još bili na putu, dođe ovakva vijest Davidu: "Abšalom je pobio sve kraljeve sinove, nije ostao od njih ni jedan jedini.
2. Samuelova 13,31Kralj ustade, razdrije svoje haljine i baci se na zemlju; i svi njegovi dvorani koji stajahu oko njega razdriješe svoje haljine.
2. Samuelova 13,32Ali Jonadab, sin Davidova brata Šimeja, progovori ovako: "Neka ne govori moj gospodar da su pobili sve mladiće, kraljeve sinove, jer je poginuo samo Amnon: na Abšalomovu licu mogla se predviđati nesreća od onoga dana kad je Amnon osramotio njegovu sestru Tamaru.
2. Samuelova 13,33Zato neka sada moj gospodar i kralj ne misli u srcu da su svi kraljevi sinovi poginuli. Poginuo je samo Amnon,
2. Samuelova 13,34a Abšalom je pobjegao." A momak koji bijaše na straži podiže oči i ugleda mnoštvo naroda gdje silazi cestom od Horonajima. Stražar dođe i javi kralju: "Vidio sam ljude gdje silaze cestom od Horonajima po gorskom obronku.
2. Samuelova 13,35Tada Jonadab reče kralju: "Evo stigoše kraljevi sinovi! Dogodilo se kako je rekao tvoj sluga.
2. Samuelova 13,36Tek što je to izrekao, a to kraljevi sinovi uđoše i zaplakaše u sav glas; a i kralj i svi njegovi dvorani plakahu.
2. Samuelova 13,37Abšalom pak bijaše pobjegao i otišao k Talmaju, sinu Amihudovu, gešurskom kralju. A David tugovaše za svojim sinom bez prestanka.
2. Samuelova 13,38A pošto je Abšalom pobjegao i otišao u Gešur, ostao je ondje tri godine.
2. Samuelova 13,39Kralj David prestao se srditi na Abšaloma jer se utješio zbog smrti Amnonove.
2. Samuelova 13,1Evo što se dogodilo po tome. Absalom, sin Davidov, imaše jednu veoma lijepu sestru, zvanu Tamara. Amnon, sin Davidov, zaljubi se u nju.
2. Samuelova 13,2Amnon se pričini bolesnim od tuge radi njegove sestre Tamare, jer ona bijaše djevica, i njoj učiniti nešto, u očima Amnonovim, bilo bi za čuđenje.
2. Samuelova 13,3Amnon imaše jednog prijatelja zvanog Jonadab, sin Šimea, brata Davidova. Jonadab bijaše jedan čovjek veoma promišljen.
2. Samuelova 13,4On mu reče: ” Zašto dakle, sine kraljev, ti si tako potišten svakog jutra? Nećeš li me obavijestiti o tome? “ Amnon mu reče: ” To je Tamar, sestra mog brata Absaloma. Ja sam zaljubljen u nju. “
2. Samuelova 13,5Jonadav mu reče: ” Lezi na svoj krevet i čini se bolesnim. Kad tvoj otac bude došao vidjeti te, ti ćeš mu reći: Dopusti da mi moja sestra Tamara dođe dati jesti: nek pripremi hranu pred mojim očima, na takav način da ja vidim, nek mi ju donese ona sama, i ja ću jesti. “
2. Samuelova 13,6Amon leže i pričini se bolesnim. Kralj ga dođe vidjeti, a Amnon reče kralju: ” Dopusti mi da moja sestra Tamara dođe pripremiti pred mojim očima dva kolača, nek mi ih donese, i ja ću jesti. “
2. Samuelova 13,7David posla reći Tamari, u njenoj kući : ” Idi dakle kod tvog brata Amnona i pripravi mu hranu. “
2. Samuelova 13,8Tamara ode kod svog brata Amnona. On bijaše ležao. Ona uze tijesta, izmijesi ga, pritavi kolace na njegove oči, i ispeče ih.
2. Samuelova 13,9Potom ona uze tavu i isprazni ju pred njim, ali on odbi jesti. Amnon reče: ” Daj da svi iziđu odavde. “ I svi koji bijahu kod njega iziđoše.
2. Samuelova 13,10Amnon reče Tamari: ”Donesi hranu u sobu, daj mi ju i ja ću jesti.“ Tamara uze kolače koje bijaše pripravila i donese ih svom bratu Amnonu u sobu.
2. Samuelova 13,11Ona mu ponudi jesti. On ju zgrabi i reče: ” Dođi, lezi sa mnom, sestro moja! “
2. Samuelova 13,12Ona njemu reče: ” Ne, brate moj, ne siluj me, jer to se ne čini u Izraelu. Ne počini to besramlje.
2. Samuelova 13,13Ja, kamo ću odnijeti svoj sram? A ti, bit ćeš smatran za jednu gnusobu u Izraelu. Govori dakle kralju. On ti neće zabraniti oženiti me. “
2. Samuelova 13,14Ali, on ne htjede slusati. On ju svlada, prisili ju i leže s njom.
2. Samuelova 13,15Amnon je poslije toga žestoko zamrzje. Da, mržnja koju on ponese bi žešća no ljubav koju bijaše osjećao prema njoj. Amnon joj reče: ” Diži se. Odlazi! “
2. Samuelova 13,16Ona mu reče: ” Ne, jer otpustiti me bilo bi veće zlo nego ono drugo, ono koje si ti već učinio. “ Ali, on ju ne htjede slušati.
2. Samuelova 13,17On pozva momka koji ga služiše i reče mu: ” Istjeraj ovu djevojku od mene, i zabravi vrata iza nje! “
2. Samuelova 13,18Ona nosiše jednu tuniku dugih rukava, jer tako se odijevahu kćeri kraljevske dok bijahu djevicama. Sluga Amnonov ju izvede i zaključa vrata iza nje.
2. Samuelova 13,19Tamara uze pepela i pokri si glavu, *rastrga svoju tuniku dugih rukava, stavi si ruke na glavu i pođe kričeći.
2. Samuelova 13,20Njen brat Absalom joj reče: ” Da li tvoj brat Amnon bijaše s tobom? Sada, sestro moja ušuti. On je tvoj brat. Ne misli više o tome. “ Tamara dakle ostade, napuštena, u kući svog brata Absaloma.
2. Samuelova 13,21Kralj David saznade za tu stvar i bi veoma ražešćen.
2. Samuelova 13,22Absalom ne reče ni riječ i svojem bratu Amnonu, jer Absalom bijaše zamrzio Amnona, radi silovanja svoje sestre Tamare.
2. Samuelova 13,23Dvije godine poslije, bi striženje kod Absaloma, u Bal-Hasoru, kod Efraima . Absalom pozva sve kraljeve sinove.
2. Samuelova 13,24Absalom dođe kod kralja i reče: ” Molim te. Evo striženje je kod sluge tvog. Nek kralj i njegove sluge pristanu pratiti slugu tvog. “
2. Samuelova 13,25Kralj reče Absalomu: ” Ne, sine moj, molim te, ne idimo svi. Ne trebamo ti mi biti na teretu. “ On ustraja, ali on ne pristade otići onamo i on ga blagoslovi.
2. Samuelova 13,26Absalom reče: ” Dopusti da barem moj brat Amnon nas prati. “ Kralj mu reče: ” Zašto bi te on pratio? “
2. Samuelova 13,27Absalom uznastoja, i kralj pusti Absaloma i sve druge sinove otići s njim.
2. Samuelova 13,28Absalom zapovijedi svojim slugama: ” Gledajte dobro! Čim Amnon bude imao srce veselo pod utjecajem vina i kad vam budem rekao: Udrite Amnona!, vi će te ga usmrtiti. Ne bojte se. Nisam li ja taj koji vam to zapovijeda? Smjelo i pokažite se srčanima! “
2. Samuelova 13,29Sluge Absalomove učiniše ono što im Absalom bijaše zapovjedio. Svi se sinovi kraljevi digoše, zajaha svatko svoju mulu i pobjegoše.
2. Samuelova 13,30Oni još bijahu na putu kad novost stiže Davidu: Absalom bijaše poklao sve kraljeve sinove i ne ostade ni jedan.
2. Samuelova 13,31Kralj se diže, *rastrga odjeću i leže na zemlju. Sve njegove sluge bijahu ondje rastrgane odjeće.
2. Samuelova 13,32Jonadab, sin Šimeaba, brata Davidova, uze riječ i reče: ” Nek moj gospodin ne kaže da su svi mladići pogubljeni, sinovi kraljevi. Ne, Amnon je jedini mrtav. To bijaše na usnama Absalomu od silovanje njegove sestre Tamare.
2. Samuelova 13,33Nek dakle moj gospodar kralj ne pomisli da su svi kraljevi sinovi mrtvi. Ne, Amnon je samo mrtav.“
2. Samuelova 13,34Absalom pobježe. Momak zadužen za vrebanje podiže oči i vidje jednu brojnu družinu kako se pojavi iza njega, na padini planine.
2. Samuelova 13,35Jonadab reče kralju: ” Evo sinova kraljevih kako stižu. Sve se dogodilo kao što je rekao tvoj sluga. “
2. Samuelova 13,36No, jedva je završio govoriti kad sinovi kraljevi stigoše. Oni zajecaše. Kralj i sve njegove sluge također snažno zajecaše.
2. Samuelova 13,37Absalom pobježe i ode kod Talmaja, sina Amihurova kralja Gesura . I, za vrijeme sveg tog vremena, David bijaše u žalosti za svojim sinom.
2. Samuelova 13,38Što se tiče Absaloma, on bijaše pobjegao i otišao u Gesur gdje ostade tri godine.
2. Samuelova 13,39Kralj David prestade se ljutiti protiv Absaloma, jer se bijaše utješio od smrti Amnonove.
2. Samuilova 13,1A potom se dogodi: Avesalom sin Davidov imaše lijepu sestru po imenu Tamaru, i zamilova je Amnon sin Davidov.
2. Samuilova 13,2I tužaše Amnon tako da se razbolje radi Tamare sestre svoje; jer bješe djevojka, te se Amnonu činjaše teško da joj učini što.
2. Samuilova 13,3A imaše Amnon prijatelja, kojemu ime bješe Jonadav sin Same brata Davidova; i Jonadav bješe vrlo domišljat.
2. Samuilova 13,4I reče mu: što se tako sušiš, carev sine, od dana na dan? ne bi li mi kazao? A Amnon mu reče: ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svojega.
2. Samuilova 13,5Tada mu reče Jonadav: lezi u postelju svoju, i učini se bolestan; pa kad dođe otac tvoj da te vidi, ti mu reci: neka dođe Tamara sestra moja da me nahrani, i da zgotovi pred mojim očima jelo da gledam, i iz njezine ruke da jedem.
2. Samuilova 13,6I Amnon leže i učini se bolestan; i kad dođe car da ga vidi, reče Amon caru: neka dođe Tamara sestra moja i zgotovi preda mnom dva jelca da jedem iz njezine ruke.
2. Samuilova 13,7Tada David posla k Tamari kući, i poruči joj: idi u kuću brata svojega Amnona i zgotovi mu jelo.
2. Samuilova 13,8I Tamara otide u kuću brata svojega Amnona, i on ležaše; i uze brašna i zamijesi i zgotovi jelo pred njim i skuha.
2. Samuilova 13,9Potom uze tavicu i izruči preda nj; ali Amnon ne htje jesti, nego reče: kažite neka izidu svi koji su kod mene. I izidoše svi.
2. Samuilova 13,10Tada reče Amnon Tamari: donesi to jelo u klijet da jedem iz tvoje ruke. I Tamara uze jelo što bješe zgotovila, i donese Amnonu bratu svojemu u klijet.
2. Samuilova 13,11A kad mu pruži da jede, on je uhvati i reče joj: hodi, lezi sa mnom, sestro moja!
2. Samuilova 13,12A ona mu reče: ne, brate, nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izrailju, ne čini toga bezumlja.
2. Samuilova 13,13Kuda bih ja sa sramotom svojom? a ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Nego govori caru; on me neće tebi odreći.
2. Samuilova 13,14Ali je on ne htje poslušati, nego savladavši je osramoti je i obleža je.
2. Samuilova 13,15A poslije omrze na nju Amnon veoma, te mržnja kojom mržaše na nju bješe veća od ljubavi kojom je prije ljubljaše. I reče joj Amnon: ustani, odlazi.
2. Samuilova 13,16A ona mu reče: to će biti veće zlo od onoga koje si mi učinio što me tjeraš. Ali je on ne htje poslušati.
2. Samuilova 13,17Nego viknu momka koji ga slušaše, i reče mu: vodi ovu od mene napolje, i zaključaj vrata za njom.
2. Samuilova 13,18A ona imaše na sebi šarenu haljinu, jer take haljine nošahu carske kćeri dok su djevojke. I sluga njegov izvede je napolje, i zaključa za njom vrata.
2. Samuilova 13,19Tada Tamara posu se pepelom po glavi i razdrije šarenu haljinu koju imaše na sebi, i metnu ruku svoju na glavu, i otide vičući.
2. Samuilova 13,20A brat njezin Avesalom, reče joj: da nije Amnon brat tvoj bio s tobom? ali, sestro moja, ćuti, brat ti je, ne misli o tom. I tako osta Tamara osamljena u kući brata svojega Avesaloma.
2. Samuilova 13,21I car David čuvši sve ovo razgnjevi se vrlo.
2. Samuilova 13,22Avesalom pak ne govoraše s Amnonom ni ružno ni lijepo; jer Avesalom mržaše na Amnona što mu osramoti sestru Tamaru.
2. Samuilova 13,23A poslije dvije godine kad se strizijahu ovce Avesalomove u Val-Asoru, koji je kod Jefrema, on pozva sve sinove careve.
2. Samuilova 13,24I dođe Avesalom k caru i reče mu: evo, sad se strigu ovce sluzi tvojemu; neka pođe car i sluge njegove sa slugom svojim.
2. Samuilova 13,25Ali car reče Avesalomu: nemoj, sine, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na tegotu. I premda navaljivaše, opet ne htje ići, nego ga blagoslovi.
2. Samuilova 13,26A Avesalom reče: kad ti nećeš, a ono neka ide s nama Amnon brat moj. A car mu reče: što da ide s tobom?
2. Samuilova 13,27Ali navali Avesalom na nj, te pusti s njim Amnona i sve sinove carske.
2. Samuilova 13,28Tada Avesalom zapovjedi momcima svojim govoreći: pazite, kad se srce Amnonu razveseli od vina, i ja vam rečem: ubijte Amnona; tada ga ubijte; ne bojte se, jer vam ja zapovijedam, budite slobodni i hrabri.
2. Samuilova 13,29I učiniše s Amnonom sluge Avesalomove kako im zapovjedi Avesalom. Tada ustaše svi sinovi carevi i pojahaše svak svoju mazgu i pobjegoše.
2. Samuilova 13,30A dokle još bijahu na putu, dođe glas Davidu da je Avesalom pobio sve sinove careve, da nije ostao od njih ni jedan.
2. Samuilova 13,31Tada ustavši car razdrije haljine svoje, i leže na zemlju, i sve sluge njegove koje stajahu oko njega razdriješe haljine svoje.
2. Samuilova 13,32A Jonadav sin Same brata Davidova progovori i reče: neka ne govori gospodar moj da su pobili svu djecu, careve sinove; poginuo je samo Amnon, jer Avesalom bješe tako naumio od onog dana kad Amnon osramoti Tamaru sestru njegovu.
2. Samuilova 13,33Neka dakle car gospodar moj ne misli o tom u srcu svojem govoreći: svi sinovi carevi pogiboše; jer je samo Amnon poginuo.
2. Samuilova 13,34A Avesalom pobježe. A momak na straži podiže oči svoje i ugleda, a to mnogi narod ide k njemu pokraj gore.
2. Samuilova 13,35I Jonadav reče caru: evo idu sinovi carevi; kao što je kazao sluga tvoj, tako je bilo.
2. Samuilova 13,36I kad izreče, a to sinovi carevi dođoše, i podigavši glas svoj plakaše; a i car i sve sluge njegove plakaše vrlo.
2. Samuilova 13,37Avesalom pak pobježe i otide k Talmaju sinu Amijudovu caru Gesurskom. A David plakaše za sinom svojim svaki dan.
2. Samuilova 13,38A kad Avesalom uteče i dođe u Gesur, osta ondje tri godine.
2. Samuilova 13,39Potom zaželje car David otići k Avesalomu, jer se utješi za Amnonom što pogibe.

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje