| Izaija 6,1 | One godine kad umrije kralj Uzija, vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolju visoku i uzvišenu. Skuti njegova plašta ispunjahu Svetište. |
| Izaija 6,2 | Iznad njega stajahu serafi; svaki je imao po šest krila: dva krila da zakloni lice, dva da zakrije noge, a dvama je krilima letio. |
| Izaija 6,3 | I klicahu jedan drugome: "Svet! Svet! Svet Jahve nad Vojskama! Puna je sva zemlja Slave njegove! |
| Izaija 6,4 | Od gromka glasa onih koji klicahu stresoše se dovraci na pragovima, a Dom se napuni dimom. |
| Izaija 6,5 | Rekoh: "Jao meni, propadoh, jer čovjek sam nečistih usana, u narodu nečistih usana prebivam, a oči mi vidješe Kralja, Jahvu nad Vojskama! |
| Izaija 6,6 | Jedan od serafa doletje k meni: u ruci mu žerava koju uze kliještima sa žrtvenika; |
| Izaija 6,7 | dotače se njome mojih usta i reče: "Evo, usne je tvoje dotaklo, krivica ti je skinuta i grijeh oprošten. |
| Izaija 6,8 | Tad čuh glas Gospodnji: "Koga da pošaljem? I tko će nam poći?" Ja rekoh: "Evo me, mene pošalji! |
| Izaija 6,9 | On odgovori: "Idi i reci tom narodu: `Slušajte dobro, al` nećete razumjeti, gledajte dobro, al` nećete spoznati.` |
| Izaija 6,10 | Otežaj salom srce tom narodu, ogluši mu uši, zaslijepi oči, da očima ne vidi, da ušima ne čuje i srcem da ne razumije kako bi se obratio i ozdravio. |
| Izaija 6,11 | Ja rekoh: "Dokle, o Gospode?" On mi odgovori: "Dok gradovi ne opuste i ne ostanu bez žitelja, dok kuće ne budu bez ikoga živa, i zemlja ne postane pustoš, |
| Izaija 6,12 | dok Jahve daleko ne protjera ljude. Haranje veliko pogodit će zemlju, |
| Izaija 6,13 | i ostane li u njoj još desetina, i ona će biti zatrta poput duba kad ga do panja posijeku. Panj će njihov biti sveto sjeme. |
