| Izaija 64,1 | kao kad oganj suho granje zapali i vatra vodu zakuha! |
| Izaija 64,2 | Čineć` djela strahotna, neočekivana, silazio si i brda su se tresla pred tobom! |
| Izaija 64,3 | Odvijeka se čulo nije, uho nijedno nije slušalo, oko nijedno nije vidjelo, da bi koji bog, osim tebe, takvo što činio onima koji se uzdaju u njega. |
| Izaija 64,4 | Pomažeš onima što pravdu čine radosno i tebe se spominju na putima tvojim; razgnjevismo te, griješismo, od tebe se odmetnusmo. |
| Izaija 64,5 | Tako svi postasmo nečisti, a sva pravda naša k`o haljine okaljane. Svi mi k`o lišće otpadosmo i opačine naše k`o vjetar nas odnose. |
| Izaija 64,6 | Nikog nema da tvoje ime prizove, da se probudi i osloni o tebe. Jer lice si svoje od nas sakrio i predao nas u ruke zločinima našim. |
| Izaija 64,7 | Pa ipak, naš si otac, o Jahve: mi smo glina, a ti si naš lončar - svi smo mi djelo ruku tvojih. |
| Izaija 64,8 | Ne srdi se, Jahve, odveć žestoko, ne spominji se bez prestanka naše krivice. De pogledaj - ta svi smo mi narod tvoj! |
| Izaija 64,9 | Opustješe sveti gradovi tvoji, Sion pustinja posta, i pustoš Jeruzalem. |
| Izaija 64,10 | Dom, svetinja naša i ponos naš, u kom te oci naši slavljahu, ognjem izgori i sve su nam dragocjenosti opljačkane. |
| Izaija 64,11 | Zar ćeš se na sve to, Jahve, sustezati, zar ćeš šutjet` i ponižavati nas odveć žestoko? |
