Tražilica


Poslušajte audio snimku ovog poglavlja:

Job 30. poglavlje

Job 30. poglavlje

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje

Ivan Šarić Jeruzalemska Biblija Tomislav Dretar Daničić-Karadžić
Job 30,1A sada me ismjehavaju ljudi, koji su danima mlađi od mene, kojima otaca ne bih bio metnuo sa psima stada svojega.
Job 30,2A na što bi mi i bila snaga ruku njihovih? Sav im je mozak ispijen,
Job 30,3Od oskudice i gladi istrošeni su, jer glodaju suhu zemlju; pusta pustinja mati je njihova.
Job 30,4Oni beru lobodu po pustarama i smrekovo korijenje za hranu.
Job 30,5Iz naroda ih gone, viču na njih kao na lupeže.
Job 30,6Po strašnim uvalama moraju stanovati, po jamama u zemlji i u klisurama.
Job 30,7Riču po grmovima, skupljaju se među trnjem.
Job 30,8Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičem istjerani iz zemlje.
Job 30,9I njima sam sada postao rugalica i služim im kao poslovica.
Job 30,10Gnušaju me se i ne ustručavaju se pljuvati mi u lice.
Job 30,11Jer je on odriješio konop od šatora mojega i srušio me, zato i oni pustiše uzde iz usta svojih proti meni.
Job 30,12Zdesna ustaje rulja, gurne mi noge, iskopa putove proti meni, da me upropasti.
Job 30,13Raskopaše putove moje, idu da me unište, i nikoga nema, da ih zaustavi.
Job 30,14Kao kroz širok prokop naviru, pustošeći navaljuju.
Job 30,15Strahote sve se okreću na mene, kao u vihoru raznosi on sreću moju, prolazi moj spas kao oblak.
Job 30,16I sada se u meni izjeda duša moja, stigoše me dani nevolje.
Job 30,17Noću me probada u kostima ne počivaju muke, što me grizu.
Job 30,18Svemoć je pokvarila odijelo moje, i kao ogrlica košulje steže me.
Job 30,19On me je srušio u blato, postao sam kao prah i pepeo.
Job 30,20Vičem k tebi, ali ti me ne slušaš; prestanem li, tada snuješ osnove proti meni.
Job 30,21U ljuta si mi se neprijatelja pretvorio, udaraš me teškom šakom.
Job 30,22U vihoru dižeš me visoko gore, goniš me; u vrtlogu me olujnom uzdrmaš me.
Job 30,23Jest, znam: u smrt me hoćeš goniti, u mjesto, gdje se skupljaju svi živi.
Job 30,24Ali ne pruža li se pri padu ruka, i ne viče li se u potrebi za pomoć?
Job 30,25Zaista, plakao sam, ako je drugima bilo zlo; srce me je boljelo za siromahom.
Job 30,26Nadao sam se sreći, - ali je došlo zlo; čekao sam svjetlost, - a došla je tama.
Job 30,27Puši se u meni bez prestanka, zadesiše me dani muke.
Job 30,28Tužan, bez sunca vučem se okolo, dignem se i vičem pred svima.
Job 30,29Šakalima brat postadoh i drug nojevima.
Job 30,30Crna se guli koža od mene, kosti moje plamte u groznici.
Job 30,31Citara se moja pretvorila u pjesmu tužaljku, frula moja u gorko jecanje.
Job 30,1 "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
Job 30,2Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
Job 30,3Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
Job 30,4Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
Job 30,5Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k`o za lopovima.
Job 30,6Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
Job 30,7Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
Job 30,8Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
Job 30,9Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
Job 30,10Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut` mi u lice.
Job 30,11I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
Job 30,12S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
Job 30,13Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
Job 30,14prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
Job 30,15Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
Job 30,16Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
Job 30,17Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
Job 30,18Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k`o ovratnik odjeće.
Job 30,19U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k`o prah i pepeo.
Job 30,20K Tebi vičem, al` Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al` Ti i ne mariš.
Job 30,21Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
Job 30,22U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
Job 30,23Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
Job 30,24Al` ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
Job 30,25Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
Job 30,26Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
Job 30,27Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
Job 30,28Smrknut idem, al` nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
Job 30,29Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
Job 30,30Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
Job 30,31Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
Job 30,1A sada, ja sam izrugan od kojima se ja ne bih udostojio očeve staviti među pse svojeg stada.
Job 30,2Što bih ja učinio s naporima ruku Sva njihova krjepost bijaše propala.
Job 30,3Sasušeni bijedom i glađu, oni glođu stepu, turobnu i ogromnu pustinju.
Job 30,4Oni skupljaju divlju lobodu po šikarama, oni za kruh imaju žutikovinu.
Job 30,5Protjerani iz društva ljudskog koji ih hajkaju kao lopove,
Job 30,6oni stanuju po rubovima provalija, u jazbinama u zemlji i u spiljama.
Job 30,7Oni riču po žbunju i skupljaju pod trnjem.
Job 30,8sinovi besramlja, sinovi čovjeka bez imena, protjerani iz zavičaja udarcima batine.
Job 30,9A sada ja služim njihovoj pjesmi, evo me postalim njihovom basnom.
Job 30,10Oni me imaju za užas, i udaljuju se. Ne sustežući se pljuju mi u lice.
Job 30,11Pošto je Bog odapeo moj luk i porazio me, oni gube svako ustručavanje u
Job 30,12Oni mi vrve s desna, daju mi lizati nogu, oni si utiru jedan prilaz sve do mene za uništiti me.
Job 30,13Oni mi presijecaju uzmak, i užurbavaju se oko mog rušenja, a ni pomoć ne trebaju.
Job 30,14Oni pritječu kroz brešu, oni se tiskaju pod ruševinama.
Job 30,15Užas juriša protiv mene. U udaru vjetra, on progoni moje Moje blagostanje je nestalo kao
Job 30,16A sada život istječe iz mene, dani muke mene stežu.
Job 30,17Noć probija moje kosti i raščetvoruje me; ni moji živci nemaju predaha.
Job 30,18Pod njegovom silovitošću, moja se odjeća otrcala, kao ovratnik moje tunike on me stišće.
Job 30,19On me baca u blato. Evo me postalog prašinom i pepelom.
Job 30,20Ja urlam prema tebi, a ti mi ne odgovaraš. Ja se nalazim pred tobom, i tvoj me pogled probija.
Job 30,21Ti si se pretvorio u krvnika mog, i svojom me pesnicom mučiš.
Job 30,22Odnosiš me na konjima vjetra i obaraš me pod olujom.
Job 30,23Ja znam ovo: ti me odnosiš smrti, na sastanak svih živih.
Job 30,24Ali, ništa ne vrijedi zazivati kad on ispruži ruku svoju, čak i da njegovi bičevi njima čupaju krike.
Job 30,25Ipak, nisam li ja nikako plakao s onima koji imaju mučan život? Moje srce nije li se stezalo pri pogledu na siromaha?
Job 30,26I kad se ja nadah sreći, to je nesreća bila koja je nadolazila. Ja se nadah svjetlosti® sjena je došla.
Job 30,27Moja utroba ne prestaje vreti, dani muke su došli k meni.
Job 30,28Ja hodam preplanuo, ali ne suncem. U punom jeku sabora, ja ustajem i
Job 30,29Ja sam ušao u red šakala i u pobratimstvo sovuljaga .
Job 30,30Moja koža tamni i pada koje kosti gore i suše se.
Job 30,31Moja se harfa usklađuje sa žalopojkom, a moja frula s glasom
Jov 30,1A sada smiju mi se mlađi od mene, kojima otaca ne bih htio metnuti sa psima stada svojega.
Jov 30,2A na što bi mi i bila sila ruku njihovijeh? u njima bješe propala starost.
Jov 30,3Od siromaštva i gladi samoćavahu bježeći od suha, mračna, pusta i opustošena mjesta;
Jov 30,4Koji brahu lobodu po čestama, i smrekovo korijenje bješe im hrana.
Jov 30,5Između ljudi bijahu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežem.
Jov 30,6Življahu po strašnijem uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
Jov 30,7Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
Jov 30,8Bijahu ljudi nikakvi i bez imena, manje vrijedni nego zemlja.
Jov 30,9I njima sam sada pjesma, i postah im priča.
Jov 30,10Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.
Jov 30,11Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom.
Jov 30,12S desne strane ustaju momci, potkidaju mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
Jov 30,13Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.
Jov 30,14Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
Jov 30,15Strahote navališe na me, i kao vjetar tjeraju dušu moju, i kao oblak prođe sreća moja.
Jov 30,16I sada se duša moja razljeva u meni, stigoše me dani mučni.
Jov 30,17Noću probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.
Jov 30,18Od teške sile promijenilo se odijelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.
Jov 30,19Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
Jov 30,20Vičem k tebi, a ti me ne slušaš; stojim pred tobom, a ti ne gledaš na me.
Jov 30,21Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.
Jov 30,22Podižeš me u vjetar, posađuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.
Jov 30,23Jer znam da ćeš me odvesti na smrt i u dom određeni svjema živima.
Jov 30,24Ali neće pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neće vikati.
Jov 30,25Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja žalosna bivala radi ubogoga?
Jov 30,26Kad se dobru nadah, dođe mi zlo; i kad se nadah svjetlosti, dođe mrak.
Jov 30,27Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani mučni.
Jov 30,28Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vičem u zboru.
Jov 30,29Brat postah zmajevima i drug sovama.
Jov 30,30Pocrnjela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege.
Jov 30,31Gusle se moje pretvoriše u zapijevku, i svirala moja u plač.

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje