| Postanak 27,1 | Ostarje Izak, vid mu se očinji gasio. Zato zovne svoga starijeg sina Ezava i reče mu: "Sine!" On mu odgovori: "Evo me! |
| Postanak 27,2 | A on nastavi: "Vidiš, ostario sam, a ne znam dana svoje smrti. |
| Postanak 27,3 | Zato uzmi svoju opremu, svoj tobolac i luk, pa idi u pustaru i ulovi mi divljači. |
| Postanak 27,4 | Onda mi pripremi ukusan obrok, kako volim, te mi ga donesi da blagujem, pa da te mognem blagosloviti prije nego umrem. |
| Postanak 27,5 | Rebeka je slušala dok je Izak govorio svome sinu Ezavu, i kad je Ezav otišao u pustaru da ulovi divljači svome ocu, |
| Postanak 27,6 | Rebeka reče svome sinu Jakovu: "Upravo sam čula kako tvoj otac govori tvome bratu Ezavu: |
| Postanak 27,7 | `Donesi mi divljači te mi priredi ukusan obrok da blagujem pa da te pred licem Jahvinim blagoslovim prije nego umrem.` |
| Postanak 27,8 | A sad, sine moj, poslušaj me i učini kako ti naredim. |
| Postanak 27,9 | Otiđi k stadu i odande mi donesi dva lijepa kozleta, a ja ću od njih prirediti ukusan obrok tvome ocu, kako on voli. |
| Postanak 27,10 | Onda ti donesi svome ocu da jede te tebe mogne blagosloviti prije nego umre. |
| Postanak 27,11 | Ali Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: "E, ali moj je brat Ezav runjav, a ja sam bez dlaka! |
| Postanak 27,12 | Možda me se moj otac dotakne te ću u njegovim očima ispasti varalicom i na se svaliti prokletstvo, a ne blagoslov. |
| Postanak 27,13 | Ali njegova mu majka odgovori: "Sine moj, tvoje prokletstvo neka padne na mene! Samo ti mene poslušaj, otiđi i donesi! |
| Postanak 27,14 | Ode on, nađe i donese svojoj majci, a njegova majka priredi ukusan obrok, kako je njegov otac volio. |
| Postanak 27,15 | Potom Rebeka uzme najljepše odijelo svoga starijeg sina Ezava što je u kući imala, pa u nj odjene svoga mlađeg sina Jakova. |
| Postanak 27,16 | U kožu kozleta zamota mu ruke i goli dio vrata. |
| Postanak 27,17 | Stavi zatim ukusan obrok i kruh što ga je pripravila na ruke svoga sina Jakova. |
| Postanak 27,18 | Ode on k ocu i reče: "Oče!" On odgovori: "Evo me. Koji si ti moj sin? |
| Postanak 27,19 | A Jakov odgovori svome ocu: "Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac; učinio sam kako si mi rekao. Sad ustaj, sjedi pa jedi moje lovine, da me onda mogneš blagosloviti. |
| Postanak 27,20 | Izak upita svoga sina: "Kako si tako brzo uspio, sine moj?" On odgovori: "Jer mi je Jahve, Bog tvoj, bio milostiv. |
| Postanak 27,21 | Potom Izak reče Jakovu: "Primakni se, sine moj, da opipam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi. |
| Postanak 27,22 | Jakov se primakne k svome ocu Izaku, koji ga opipa i reče: "Glas je Jakovljev, ali su ruke Ezavove. |
| Postanak 27,23 | Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile runjave kao i ruke njegova brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, |
| Postanak 27,24 | upita još jednom: "Jesi li ti zaista moj sin Ezav?" Odgovori on: "Jesam. |
| Postanak 27,25 | Potom reče Izak: "Stavi preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi duša moja." Jakov ga posluži pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio. |
| Postanak 27,26 | Poslije toga reče mu njegov otac Izak: "Primakni se, sine moj, i poljubi me! |
| Postanak 27,27 | Kad se primače i poljubi ga, Izak osjeti miris njegove odjeće pa ga blagoslovi: "Gle, miris sina mog nalik je mirisu polja koje Jahve blagoslovi. |
| Postanak 27,28 | Neka ti Bog daje rosu s neba i rodnost zemlje: izobilje žita i mladoga vina. |
| Postanak 27,29 | Narodi ti služili, plemena ti se klanjala! Braćom svojom gospodari, nek sinci majke tvoje pred tobom padaju! Proklet bio tko tebe proklinje; blagoslovljen tko te blagoslivlje! |
| Postanak 27,30 | Tek što se Jakov udaljio od svoga oca Izaka - pošto je Izak podijelio blagoslov Jakovu - njegov brat Ezav dođe iz lova. |
| Postanak 27,31 | I on priredi ukusan obrok i donese ga svome ocu. I reče svome ocu: "Ustani, oče moj, i blaguj od lovine svoga sina da me onda mogneš blagosloviti! |
| Postanak 27,32 | A njegov ga otac Izak zapita: "Tko si ti?" On odgovori: "Ja sam tvoj prvorođenac Ezav! |
| Postanak 27,33 | Izak se silno prepadne: "Pa tko je onda bio onaj što je divljači ulovio i meni već donio? Blagovao sam je prije nego si ti došao; onoga sam blagoslovio i blagoslovljen će ostati. |
| Postanak 27,34 | Kad je Ezav čuo riječi svoga oca, kriknu glasno i gorko zaplaka pa reče svome ocu: "I mene blagoslovi, oče! |
| Postanak 27,35 | A on odvrati: "Brat tvoj dođe na prijevaru i odnese tvoj blagoslov. |
| Postanak 27,36 | "Zato valjda što mu je ime Jakov, dvaput me već prevario", reče Ezav. "Oduzeo mi prvorodstvo, a sad mi evo oduze i blagoslov." Onda doda: "Zar za me nisi sačuvao nikakva blagoslova? |
| Postanak 27,37 | Izak odgovori Ezavu: "Njega sam već postavio za tvoga gospodara; njemu sam svu njegovu braću predao za sluge; žitom sam ga i vinom opskrbio. A što sad za te mogu učiniti, sine moj? |
| Postanak 27,38 | Ezav odgovori svome ocu: "Zar ti, oče, raspolažeš samo jednim blagoslovom? Blagoslovi i mene, oče moj!" Ezav jecaše na sav glas. |
| Postanak 27,39 | Tada otac njegov Izak progovori i reče: "Daleko od plodna tla dom tvoj će biti, daleko od rose s neba. |
| Postanak 27,40 | Od mača svoga ćeš živjeti, brata svoga ćeš služiti. Ali jednom, kada se pobuniš, jaram ćeš njegov stresti sa svog vrata. |
| Postanak 27,41 | Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio pa reče u sebi: "Čim dođu dani žalosti za mojim ocem, ubit ću ja svoga brata Jakova. |
| Postanak 27,42 | Kada su Rebeki javili te riječi što ih je izrekao njezin stariji sin Ezav, zovne ona svoga mlađeg sina Jakova te mu reče: "Pazi! Brat ti se Ezav nosi mišlju kako će te ubiti. |
| Postanak 27,43 | Ali ti, sine moj, poslušaj mene: odmah bježi mome bratu Labanu u Haran. |
| Postanak 27,44 | Ostani kod njega neko vrijeme, dok bijes brata tvoga na te jenja, |
| Postanak 27,45 | dok se srdžba brata tvoga odvrati od tebe te on zaboravi što si mu učinio. Ja ću onda po te poslati i odande te dovesti. Zašto da vas obojicu izgubim u jedan dan! |
| Postanak 27,46 | Potom Rebeka reče Izaku: "Moj mi je život dosadio zbog ovih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi kojom kao što su ove urođenice, Hetitkinjom, što će mi onda život! |
