| Postanak 42,1 | Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: "Što tu zurite jedan u drugoga? |
| Postanak 42,2 | Čujem da ima žita u Egiptu. Otiđite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na životu i ne pomremo. |
| Postanak 42,3 | Tako desetero Josipove braće siđe da nabavi žita iz Egipta. |
| Postanak 42,4 | Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. "Da ga ne bi zadesila kakva nesreća", govorio je. |
| Postanak 42,5 | Među onima koji su išli nabavljati žito, jer u zemlji kanaanskoj vladaše glad, bijahu i sinovi Izraelovi. |
| Postanak 42,6 | Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio žito svemu svijetu. Dođu tako i Josipova braća i poklone mu se licem do zemlje. |
| Postanak 42,7 | Josip prepozna braću čim ih ugleda, ali se prema njima vladao kao stranac i oštro im govorio. Zapita ih: "Odakle dolazite?" Odgovore: "Iz zemlje kanaanske došli smo da kupimo hrane. |
| Postanak 42,8 | Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. |
| Postanak 42,9 | Josip se sjeti snova što ih je o njima sanjao. I reče im: "Vi ste uhode! Došli ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje. |
| Postanak 42,10 | Oni mu odgovore: "Ne, gospodaru! Tvoje su sluge došle da nabave hrane. |
| Postanak 42,11 | Svi smo sinovi jednog oca; pošteni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode. |
| Postanak 42,12 | On će im opet: "Ne, nego ste došli da izvidite slaba mjesta ove zemlje. |
| Postanak 42,13 | Nato oni uzvrate: "Nas, tvojih slugu, bijaše dvanaestero braće - sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmlađi je sad s ocem, a jednoga više nema. |
| Postanak 42,14 | No Josip im dobaci: "Onako kako sam vam već rekao: vi ste uhode! |
| Postanak 42,15 | Ovako ću vas iskušati: odavde, tako mi faraona, nećete izići ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo! |
| Postanak 42,16 | Pošaljite jednoga između sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako ću iskušati vaše riječi i vidjeti je li u vas istina ili nije. Inače, tako mi faraona, vi ste uhode! |
| Postanak 42,17 | Potom ih baci u zatvor na tri dana. |
| Postanak 42,18 | Treći im dan reče Josip: "Izvršite to, i ostat ćete na životu, jer sam ja čovjek bogobojazan. |
| Postanak 42,19 | Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite žito svojim izgladnjelim domovima. |
| Postanak 42,20 | Poslije toga dovedite mi svoga najmlađeg brata, tako da se obistine vaše riječi te da ne izginete." Oni pristanu. |
| Postanak 42,21 | Zatim je jedan drugom govorio : "Jao nama! Stiže nas kazna zbog našega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo uslišali. Stoga nas je ova nevolja snašla. |
| Postanak 42,22 | Ruben im odvrati: "Zar vam nisam govorio: Ne ogrešujte se o mladića! Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv. |
| Postanak 42,23 | Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tumača. |
| Postanak 42,24 | On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraše s njima. Onda izdvoji Šimuna između njih i naredi da bude svezan na njihove oči. |
| Postanak 42,25 | Potom Josip zapovjedi da im vreće napune žitom; da svakome njegov novac metnu u vreću i da im daju poputninu. Tako im učine. |
| Postanak 42,26 | Tada oni natovare žito na svoje magarce i krenu odande. |
| Postanak 42,27 | Kad na prenoćištu jedan od njih otvori svoju vreću da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vreći. |
| Postanak 42,28 | "Moj je novac vraćen!" - povika braći. - "Evo ga u mojoj vreći!" Zadrhta srce u njima. Zgledaše se, uplašeni, i rekoše: "Što nam ovo Bog uradi! |
| Postanak 42,29 | Došavši k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaše mu sve što ih je snašlo. |
| Postanak 42,30 | "Čovjek koji je gospodar one zemlje", rekoše, "oštro nam je govorio i optužio nas kao uhode. |
| Postanak 42,31 | Pošteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode. |
| Postanak 42,32 | Bilo nas je dvanaestero braće, sinovi istog oca, ali jednoga više nema, dok se najmlađi sad nalazi s našim ocem u zemlji kanaanskoj. |
| Postanak 42,33 | Ali čovjek koji je gospodar one zemlje reče nam: `Ovim ću doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite. |
| Postanak 42,34 | Onda mi dovedite svoga najmlađeg brata, tako da znam da niste uhode, nego pošteni ljudi. Poslije toga vratit ću vam vašeg brata, i vi ćete se moći slobodno kretati u ovoj zemlji.` |
| Postanak 42,35 | Kako su praznili svoje vreće, svaki nađe u vreći svoju kesu. Opazivši to, zapadoše u strah - i oni i njihov otac. |
| Postanak 42,36 | "Mene vi ostavljate bez djece!" - reče im njihov otac. - "Josipa je nestalo, Šimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje! |
| Postanak 42,37 | Onda Ruben reče svome ocu: "Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja ću ti ga vratiti! |
| Postanak 42,38 | "Moj sin neće s vama!" - uzvrati on. - "Njegov je pravi brat već mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol." |
