Tražilica


Poslušajte audio snimku ovog poglavlja:

Postanak 42. poglavlje

Postanak 42. poglavlje

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje

Ivan Šarić Jeruzalemska Biblija Tomislav Dretar Daničić-Karadžić
Postanak 42,1Kad je čuo Jakov da ima žita u Egiptu, reče Jakov sinovima svojim: "Što se još dugo skanjujete?"
Postanak 42,2I nastavi: "Eto, čuo sam da ima žita u Egiptu. Otidite i kupite nam tamo žita, da ostanemo na životu i ne poumremo!"
Postanak 42,3I tako desetorica braće Josipove siđoše da kupe žita u Egiptu.
Postanak 42,4Ali Benjamina, brata Josipova, ne posla Jakov s braćom njegovom, jer se je bojao, da ga ne bi zadesila kakva nesreća.
Postanak 42,5I dođoše među drugima, što su pridolazili, i sinovi Izraelovi da kupe žita, jer je i u zemlji kanaanskoj vladala glad.
Postanak 42,6A Josip je bio upravitelj u zemlji; on je bio, koji je prodavao žito svima ljudima u zemlji. I kad braća Josipova dođoše i pokloniše se pred njim sve do zemlje,
Postanak 42,7I Josip kad vidje braću svoju, poznade ih dakako, ali se učini kao da ih ne poznaje, oštro se otrese na njih i reče im: "Odakle dolazite?" Odgovoriše: "Iz zemlje kanaanske, da kupimo žita."
Postanak 42,8Josip dakle prepozna braću svoju, a oni ga ne prepoznaše.
Postanak 42,9I pomisli Josip na sne, što ih nekoć snio o njima, i reče im: "Vi ste uhode, i dolazite ovamo da izvidite, gdje zemlja ima slabo mjesto!"
Postanak 42,10Odgovoriše mu: "Ne, gospodaru, nego sluge tvoje dođoše da kupe žita.
Postanak 42,11Svi smo mi sinovi jednoga čovjeka; mi smo pošteni ljudi; sluge tvoje nijesu uhode."
Postanak 42,12Ali im on reče: "Nije istina, nego ovamo dolazite samo da izvidite, gdje zemlja ima slabo mjesto."
Postanak 42,13Odgovoriše: "Dvanaest je sluga tvojih, svi smo braća, sinovi jednoga čovjeka u zemlji kanaanskoj; ali eto, najmlađi je sada kod oca našega, a jedan nije više na životu."
Postanak 42,14Josip im reče: "Tako je, kako vam rekoh: vi ste uhode!
Postanak 42,15O tom ćete biti prokušani, tako živ bio faraon; ne smijete izaći odavde, dok ne dođe ovamo najmlađi brat vaš.
Postanak 42,16Pošljite jednoga između sebe, da dovede brata vašega, a vi drugi ostajete zatvoreni. Tako će se ispitati vaše izjave, da li je istina kod vas ili nije. Inače ako živ bio faraon: vi ste uhode!"
Postanak 42,17Potom ih dade zajedno zatvoriti na tri dana.
Postanak 42,18A treći dan reče im Josip: "Ako hoćete ostati na životu, onda morate učiniti ovo, jer se ja bojim Boga:
Postanak 42,19Ako ste pošteni ljudi, onda neka ostane jedan između vas braće zatvoren u vašem dosadašnjem zatvoru, a vi drugi možete ići i sa sobom uzeti žito za svoje porodice što gladuju!
Postanak 42,20Ali najmlađega brata svojega morate mi ovamo dovesti, tako će se pokazati vaše izjave kao istinite, i vi nećete morati umrijeti." Oni pristadoše na to.
Postanak 42,21Tada rekoše jedan drugome: "Doista, to skrivismo na bratu svojemu; jer vidjesmo muku duševnu njegovu, dok nas je molio za milost, a mi ga ne počusmo. Zato dođe na nas ova nesreća."
Postanak 42,22Ruben ih prekori: "Ne rekoh li vam? Ne ogriješite se o dječaka! Ali me ne htjedoste poslušati. Tako se sada traži od nas račun za krv njegovu!"
Postanak 42,23Oni nijesu znali, da ih Josip razumije, jer je on s njima razgovarao preko tumača.
Postanak 42,24On se okrenu od njih i zaplaka. Potom se opet vrati k njima i razgovarao je s njima. Onda dade između njih uhvatiti Simeona i svezati ga pred očima njihovim.
Postanak 42,25Potom zapovjedi Josip, da im se napune vreće žita, a pritom da se svakome novac njegov opet metne u vreću njegovu, i da im se dadne hrana za put. Pošto se je tako bio pobrinuo za njih,
Postanak 42,26Natovariše oni žito svoje na magarce svoje i otidoše odatle.
Postanak 42,27A kad jedan od njih u prenoćištu otvori vreću svoju, da nahrani magarca svojega, ugleda novce svoje, što su bili odmah odozgor u vreći njegovoj.
Postanak 42,28On reče braći svojoj: "Novci su moji opet tu, evo ih u mojoj vreći!" I zadrhta srce u njima. Uplašeni pogledaše jedan drugoga i rekoše: "Zašto nam to učini Bog?"
Postanak 42,29Kad dođoše ocu svojemu u zemlju kanaansku, pripovjediše mu sve, što se dogodi i rekoše:
Postanak 42,30"Čovjek, koji zapovijeda u zemlji, otresao se oštro na nas i držao nas za ljude, što dođoše da uhode zemlju.
Postanak 42,31Odgovorismo mu: "Mi smo pošteni ljudi, mi nijesmo uhode.
Postanak 42,32Dvanaest nas je braće, svi sinovi jednoga oca; jedan nije više na životu, a najmlađi je sada kod oca našega u zemlji kanaanskoj.
Postanak 42,33Ali čovjek, koji zapovijeda u zemlji, reče nam: "Ovako ću doznati, da ste pošteni ljudi: jednoga od vas braće ostavite kod mene i uzmite sa sobom, što trebate za porodice, koje gladuju, i otidite!
Postanak 42,34Ali morate mi dovesti najmlađega brata svojega; tako ću doznati, da nijeste uhode, nego pošteni ljudi. Onda ću vam vratiti i brata vašega, i vi ćete moći u zemlji slobodno hoditi."
Postanak 42,35A kad su praznili vreće svoje, svaki nađe zavežljaj novaca svojih u vreći svojoj. Kad vidješe zavežljaje novaca svojih, uplašiše se oni i otac njihov.
Postanak 42,36Reče im otac njihov Jakov: "Vi učiniste da ostanem bez djece: Josipa nema više, Simeona nema više na životu, a sad mi hoćete da oduzmete i Benjamina. Zašto se sve to spušta na me?"
Postanak 42,37Ruben reče ocu svojemu: "Dva sina moja slobodno ubij, ako ti ga ne dovedem natrag! Povjeri ga meni; ja ću ti ga opet dovesti!"
Postanak 42,38Ali on reče: "Moj sin ne ide s vama; brat je njegov eto mrtav, i on osta sam. Ako bi ga zadesila kakva nesreća na putu, na koji morate ići, onda sijede vlasi moje od tuge spraviste pod zemlju."
Postanak 42,1 Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: "Što tu zurite jedan u drugoga?
Postanak 42,2Čujem da ima žita u Egiptu. Otiđite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na životu i ne pomremo.
Postanak 42,3Tako desetero Josipove braće siđe da nabavi žita iz Egipta.
Postanak 42,4Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. "Da ga ne bi zadesila kakva nesreća", govorio je.
Postanak 42,5Među onima koji su išli nabavljati žito, jer u zemlji kanaanskoj vladaše glad, bijahu i sinovi Izraelovi.
Postanak 42,6Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio žito svemu svijetu. Dođu tako i Josipova braća i poklone mu se licem do zemlje.
Postanak 42,7Josip prepozna braću čim ih ugleda, ali se prema njima vladao kao stranac i oštro im govorio. Zapita ih: "Odakle dolazite?" Odgovore: "Iz zemlje kanaanske došli smo da kupimo hrane.
Postanak 42,8Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali.
Postanak 42,9Josip se sjeti snova što ih je o njima sanjao. I reče im: "Vi ste uhode! Došli ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje.
Postanak 42,10Oni mu odgovore: "Ne, gospodaru! Tvoje su sluge došle da nabave hrane.
Postanak 42,11Svi smo sinovi jednog oca; pošteni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode.
Postanak 42,12On će im opet: "Ne, nego ste došli da izvidite slaba mjesta ove zemlje.
Postanak 42,13Nato oni uzvrate: "Nas, tvojih slugu, bijaše dvanaestero braće - sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmlađi je sad s ocem, a jednoga više nema.
Postanak 42,14No Josip im dobaci: "Onako kako sam vam već rekao: vi ste uhode!
Postanak 42,15Ovako ću vas iskušati: odavde, tako mi faraona, nećete izići ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo!
Postanak 42,16Pošaljite jednoga između sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako ću iskušati vaše riječi i vidjeti je li u vas istina ili nije. Inače, tako mi faraona, vi ste uhode!
Postanak 42,17Potom ih baci u zatvor na tri dana.
Postanak 42,18Treći im dan reče Josip: "Izvršite to, i ostat ćete na životu, jer sam ja čovjek bogobojazan.
Postanak 42,19Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite žito svojim izgladnjelim domovima.
Postanak 42,20Poslije toga dovedite mi svoga najmlađeg brata, tako da se obistine vaše riječi te da ne izginete." Oni pristanu.
Postanak 42,21Zatim je jedan drugom govorio : "Jao nama! Stiže nas kazna zbog našega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo uslišali. Stoga nas je ova nevolja snašla.
Postanak 42,22Ruben im odvrati: "Zar vam nisam govorio: Ne ogrešujte se o mladića! Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv.
Postanak 42,23Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tumača.
Postanak 42,24On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraše s njima. Onda izdvoji Šimuna između njih i naredi da bude svezan na njihove oči.

Postanak 42,25Potom Josip zapovjedi da im vreće napune žitom; da svakome njegov novac metnu u vreću i da im daju poputninu. Tako im učine.
Postanak 42,26Tada oni natovare žito na svoje magarce i krenu odande.
Postanak 42,27Kad na prenoćištu jedan od njih otvori svoju vreću da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vreći.
Postanak 42,28"Moj je novac vraćen!" - povika braći. - "Evo ga u mojoj vreći!" Zadrhta srce u njima. Zgledaše se, uplašeni, i rekoše: "Što nam ovo Bog uradi!
Postanak 42,29Došavši k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaše mu sve što ih je snašlo.
Postanak 42,30"Čovjek koji je gospodar one zemlje", rekoše, "oštro nam je govorio i optužio nas kao uhode.
Postanak 42,31Pošteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode.
Postanak 42,32Bilo nas je dvanaestero braće, sinovi istog oca, ali jednoga više nema, dok se najmlađi sad nalazi s našim ocem u zemlji kanaanskoj.
Postanak 42,33Ali čovjek koji je gospodar one zemlje reče nam: `Ovim ću doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite.
Postanak 42,34Onda mi dovedite svoga najmlađeg brata, tako da znam da niste uhode, nego pošteni ljudi. Poslije toga vratit ću vam vašeg brata, i vi ćete se moći slobodno kretati u ovoj zemlji.`
Postanak 42,35Kako su praznili svoje vreće, svaki nađe u vreći svoju kesu. Opazivši to, zapadoše u strah - i oni i njihov otac.
Postanak 42,36"Mene vi ostavljate bez djece!" - reče im njihov otac. - "Josipa je nestalo, Šimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!
Postanak 42,37Onda Ruben reče svome ocu: "Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja ću ti ga vratiti!
Postanak 42,38"Moj sin neće s vama!" - uzvrati on. - "Njegov je pravi brat već mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol."

Stvaranje 42,1Vidjevši da ima žita u Egiptu, Jakov reče svojim sinovima: ` Što se zgledate? `
Stvaranje 42,2On povika: Čuo sam govoriti da ima žita u Egiptu. Siđite onamo, i ondje, kupite žita za našu opskrbu i da izbjegnemo smrti. `
Stvaranje 42,3Desetero braće Josipove siđoše kupiti žita u Egiptu,
Stvaranje 42,4ali Jakov ne posla s braćom svojom Benjamina, brata Josipovog, jer, govoraše on, da ga ne treba stići nesreća. `
Stvaranje 42,5Kao što su i drugi radili, sinovi Izraelovi dođoše kupiti žita, jer glad haraše u zemlji Kanaanovoj.
Stvaranje 42,6Josip bijaše neograničeni vladar zemlje i prodavaše žito svom pučanstvu. Josipova braća stigoše i pokloniše se pred njim, licem prema zemlji.
Stvaranje 42,7Josip vidje svoju braću i prepozna ih, ali im sakri svoju osobnost i grubo progovori s njima: ` Otkud dolazite? ` Reče im on. ` Iz zemlje Kanaanaca ` odgovoriše oni, ` za kupiti živeži. `
Stvaranje 42,8Josip prepozna svoju braću, ali oni ne prepoznaše njega.
Stvaranje 42,9Tad se Josip sjeti snova koje je imao u svezi s njima i reče im: ` Vi ste špijuni i došli ste otkriti slabe točke zemlje. `
Stvaranje 42,10`Ne, moj gospodine, odgovoriše oni, tvoje sluge su došle za kupiti živeži.
Stvaranje 42,11Mi smo svi sinovi istog čovjeka, mi smo dostojni vjere, tvoje sluge nisu špijuni. `
Stvaranje 42,12` Ne! Uzvrati im on; vi ste došli otkriti slabe točke zemlje. `
Stvaranje 42,13Oni preuzeše: ` Mi, tvoje sluge, bilo nas je dvanaest braće, sinovi jednog čovjeka u zemlji Kanaan. Najmlađi je danas s našim ocem, a jednog od nas nema više.
Stvaranje 42,14` Ja vam jasno kažem da ste vi bili špijuni, povika Josip.
Stvaranje 42,15Evo provjere koju ćete vi podnijeti: kao što je *Faraon živ vi ne ćete izići odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.
Stvaranje 42,16Pošaljite jednog između vas uzeti vašeg brata. Za to vrijeme, ostanite zatvorenicima, a vaše riječi bit će provjerene: hoće li istina biti u vas? Inače, isto tako istinito kao što je Faraon živ, vi ste špijuni! `
Stvaranje 42,17On ih zajedno stavi u zatvor tijekom tri dana.
Stvaranje 42,18Treći dan Josip im reče: ` Evo što vam je činiti da biste ostali živima. Ja se bojim Boga, ja.
Stvaranje 42,19Da li ćete vi biti dostojni vjere? Nek jedan od vaše braće ostane u zatvoru u kući gdje ste u zatvoru. Vi drugi, idite odnijeti žito vašoj izgladnjeloj čeljadi.
Stvaranje 42,20Potom, dovedite mi vašeg najmlađeg brata. Vaše će riječi biti provjerene i vi ne ćete umrijeti. ` Oni to učiniše.
Stvaranje 42,21Oni rekoše između sebe: ` Na žalost! Mi smo krivi spram našeg brata kad smo vidjeli njegovu vlastitu nevolju. On nam je iskao milost, a mi ga ne slušasmo. Evo zašto nas je ova nevolja dosegnula. `
Stvaranje 42,22Ruben se obrati njima: ` Nisam li vam govorio: Ne činite ništa nažao tom djetetu! A vi me niste slušali. Sada je zatražen račun za njegovu krv .
Stvaranje 42,23Oni ne znadoše da ih Josip razumije, jer tumač im služiše kao posrednik.
Stvaranje 42,24Tad se Josip odvoji od njih za isplakati se, potom on se vrati i i govoraše im. On uzme izmeđi njih Simeona i dade ga svezati na njihove oči.
Stvaranje 42,25Potom Josip naredi da napune njihove tovare žitom, i da u svaku od vreća stave natrag njihov novac i da im daju opskrbu za put. Tako on učini prema njima.
Stvaranje 42,26Oni natovariše svoje žito na svoje magarce i pođoše.
Stvaranje 42,27Na stajalištu jedan od njih otvori svoju vreću da bi dao krmiva svojem magarcu i ugleda svoj novac! Bio je na samom otvoru vreće!
Stvaranje 42,28` Vratili mi moj novac, reče on svojoj braći. Evo ga u mojoj vreći sa žitom! ` Srce im stade i, užasnuti, oni rekoše između sebe: ` Što nam je to Bog učinio? `
Stvaranje 42,29Oni stigoše k svojem ocu Jakovu u zemlju Kanaan i obavijestiše ga o svemu što im se dogodilo.
Stvaranje 42,30Čovjek koji je gospodar zemlje, rekoše oni, surovo nam je govorio. Postupao je s nama kao da smo mi špijunirali zemlju.
Stvaranje 42,31Mi smo mu odgovorili: Mi smo ljudi dostojni vjere, a ne špijuni.
Stvaranje 42,32Mi bijasmo dvanaestorica braće sinovi svog oca; jednog od nas nema više a najmlađi je danas s ocem u Kanaanu.
Stvaranje 42,33Taj čovjek, gospodar zemlje, nam tada reče: Evo kako ću ja znati da li ste dostojni vjere: ostavite sa mnom jednog od svoje braće, uzmite što treba za vašu izglednjele ukućane i idite.
Stvaranje 42,34Dovedite mi tada vašeg najmlađeg brata, tako ću ja znati da niste špijuni, već ljudi dostojni vjere. Vratit ću vam vašeg drugog brata i vi ćete moći obavljati poslove u zemlji.`
Stvaranje 42,35Oni počeše prazniti svoje vreće; u svakoj vreći, nalaziše se kesa s novcem svakog od njih. Kad vidješe, oni i njihov otac, kese sa svojim novcem, zahvati ih strah.
Stvaranje 42,36Njihov otac Jakov im reče: ` Vi me hoćete lišiti djeteta! Josipa više nema, Simeona više nema, i Benjamina mi uzimate! Sve je protiv mene. `
Stvaranje 42,37Ruben tada reče svojem ocu: ` Moći ćeš ubiti moja dva sina ako ti ga ja ne dovedem. `
Stvaranje 42,38Moj sin ne će sići s vama, odvrati on. Njegov je brat mrtav, on je ostao sam. Ako bi se njemu dogodila nesreća na cesti kojom ćete otići, vi biste učinili da u žalosti moja sijeda glava siđe u *boravište mrtvih. `
1. Mojsijeva 42,1A Jakov videći da ima žita u Misiru, reče sinovima svojim: šta gledate jedan na drugoga?
1. Mojsijeva 42,2I reče: eto čujem da u Misiru ima žita; idite onamo te nam kupite otuda, da ostanemo živi i ne pomremo.
1. Mojsijeva 42,3I desetorica braće Josifove otidoše da kupe žita u Misiru.
1. Mojsijeva 42,4A Venijamina brata Josifova ne pusti otac s braćom govoreći: da ga ne bi zadesilo kako zlo.
1. Mojsijeva 42,5I dođoše sinovi Izrailjevi da kupe žita s ostalima koji dolažahu; jer bješe glad u zemlji Hananskoj.
1. Mojsijeva 42,6A Josif upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu po zemlji. I braća Josifova došavši pokloniše mu se licem do zemlje.
1. Mojsijeva 42,7A Josif ugledav braću pozna ih; ali se učini da ih ne poznaje, i oštro im progovori i reče: odakle ste došli? A oni rekoše: iz zemlje Hananske, da kupimo hrane.
1. Mojsijeva 42,8Josif dakle pozna braću svoju; ali oni njega ne poznaše.
1. Mojsijeva 42,9I opomenu se Josif sanova koje je snio za njih; i reče im: vi ste uhode; došli ste da vidite gdje je zemlja slaba.
1. Mojsijeva 42,10A oni mu rekoše: nijesmo, gospodaru; nego sluge tvoje dođoše da kupe hrane.
1. Mojsijeva 42,11Svi smo sinovi jednoga čovjeka, pošteni ljudi, nigda nijesu sluge tvoje bile uhode.
1. Mojsijeva 42,12A on im reče: nije istina, nego ste došli da vidite gdje je zemlja slaba.
1. Mojsijeva 42,13A oni rekoše: nas je bilo dvanaest braće, sluga tvojih, sinova jednoga čovjeka u zemlji Hananskoj; i eno, najmlađi je danas kod oca našega, a jednoga nema više.
1. Mojsijeva 42,14A Josif im reče: kažem ja da ste vi uhode.
1. Mojsijeva 42,15Nego hoću da se uvjerim ovako: tako živ bio Faraon, nećete izaći odavde dokle ne dođe amo najmlađi brat vaš.
1. Mojsijeva 42,16Pošljite jednoga između sebe neka dovede brata vašega, a vi ćete ostati ovdje u tamnici, pa ću vidjeti je li istina što govorite; inače ste uhode, tako živ bio Faraon!
1. Mojsijeva 42,17I zatvori ih u tamnicu na tri dana.
1. Mojsijeva 42,18A treći dan reče im Josif: ako ste radi životu, ovo učinite, jer se ja Boga bojim:
1. Mojsijeva 42,19Ako ste pošteni ljudi, jedan brat između vas neka ostane u tamnici, a vi idite i odnesite žita koliko treba porodicama vašim.
1. Mojsijeva 42,20Pa onda dovedite k meni najmlađega brata svojega da se posvjedoče riječi vaše i da ne izginete. I oni učiniše tako.
1. Mojsijeva 42,21I rekoše jedan drugom: doista se ogriješismo o brata svojega. jer vidjesmo muku duše njegove kad nam se moljaše, pa ga se oglušismo; zato dođe na nas ova muka.
1. Mojsijeva 42,22A Ruvim odgovori im govoreći: nijesam li vam govorio: nemojte se griješiti o dijete? ali me ne poslušaste; i zato se evo traži od nas krv njegova.
1. Mojsijeva 42,23A oni ne znadijahu da ih Josif razumije, jer se s njim razgovarahu preko tumača.
1. Mojsijeva 42,24A Josif okrete se od njih, i zaplaka se. Potom se opet okrete k njima, i progovori s njima, i uzev između njih Simeuna veza ga pred njima.
1. Mojsijeva 42,25I zapovjedi Josif da im naspu vreće žita, pa i novce što je koji dao da metnu svakome u vreću, i da im dadu brašnjenice na put. I tako bi učinjeno.
1. Mojsijeva 42,26I natovarivši žito svoje na magarce svoje otidoše.
1. Mojsijeva 42,27A jedan od njih otvoriv svoju vreću da nahrani magarca svojega u jednoj gostionici, vidje novce svoje ozgo u vreći.
1. Mojsijeva 42,28I reče braći svojoj: ja dobih natrag novce svoje, evo ih u mojoj vreći. I zadrhta srce u njima i uplašiše se govoreći jedan drugome: što nam to učini Bog?
1. Mojsijeva 42,29I došavši k Jakovu ocu svojemu u zemlju Hanansku, pripovjediše mu sve što im se dogodi, govoreći:
1. Mojsijeva 42,30Oštro govoraše s nama čovjek, koji zapovjeda u onoj zemlji, i dočeka nas kao uhode.
1. Mojsijeva 42,31A kad mu rekosmo: mi smo pošteni ljudi, nigda nijesmo bili uhode;
1. Mojsijeva 42,32Bilo nas je dvanaest braće, sinova oca našega; jednoga već nema, a najmlađi je danas kod oca našega u zemlji Hananskoj;
1. Mojsijeva 42,33Reče nam čovjek, koji zapovjeda u onoj zemlji: ovako ću doznati jeste li pošteni ljudi: brata jednoga između sebe ostavite kod mene, a što vam treba za porodice vaše gladi radi, uzmite i idite.
1. Mojsijeva 42,34Poslije dovedite k meni brata svojega najmlađega, da se uvjerim da nijeste uhode nego pošteni ljudi; brata ću vam vratiti, i moći ćete trgovati po ovoj zemlji.
1. Mojsijeva 42,35A kad izručivahu vreće svoje, gle, svakome u vreći bjehu u zavežljaju novci njegovi; i vidjevši zavežljaje novaca svojih uplašiše se i oni i otac im.
1. Mojsijeva 42,36I reče im Jakov otac njihov: potrste mi djecu; Josifa nema, Simeuna nema, pa hoćete i Venijamina da uzmete; sve se skupilo na me.
1. Mojsijeva 42,37A Ruvim progovori i reče ocu svojemu: dva sina moja ubij, ako ti ga ne dovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja ću ti ga opet dovesti.
1. Mojsijeva 42,38A on reče: neće ići sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on osta sam, pa ako bi ga zadesilo kako zlo na putu na koji ćete ići, svalili biste me stara s tugom u grob.

Prethodno poglavlje | Sadržaj | Sljedeće poglavlje